Активно учење

Активно учење

,,ЗАПАМТИ: АКТИВАН СИ САМО АКО КОРИСТИШ У ИСТО ВРЕМЕ ОБЕ ПОЛОВИНЕ МОЗГА''

http://www.pil-vb.net/wp-content/uploads/2010/03/interakcija1.jpg

Активно учење
,,ЗАПАМТИ: АКТИВАН СИ САМО АКО КОРИСТИШ У ИСТО ВРЕМЕ ОБЕ ПОЛОВИНЕ МОЗГА''
(психолог Срећко Лазић)

Ево неколико дефиниција :
1) Учење кроз пажљиво конструисане активности.
2) Учење кроз рад, извршавање задатака и лична акција.
3) Учење директним укључењем ученика у процес учења.

Ако помислите да је појам активног учења нешто ново цитираћу чувеног Бенџамина Френклина (лице са новчанице од 100 долара), који је пре више од 200 година рекао:

"Реци ми и ја ћу заборавити,
Покажи ми и ја ћу можда запамтити,
Укључи ме и ја ћу разумети."

Суштина појма активног учења види се из ова последње реченице:
Укључи ме! (енг: involve me).

Зашто је активно учење толико важан појам може се видети из самог појма учења. Ево неких дефиниција учења:

1) Стицање знања и вештина које резултирају променом стања свести.
2) Промена у неуралним функцијама као резултат доживљеног искуства.
3) Ментална активност интерпретације, а не регистровања информација.

Приметићете неколико кључних речи: промена стања свести, промена у неуралним функцијама, ментална активност. Све оне казују да је суштина учења у томе да изазове промену стања свести. Што је промена стања свести већа више смо научили (у квалитативном смислу). Запитаћете се како се на прави начин изазива-стимулише промена стања свести?

 

 
http://www.dobrota.edu.me/html/projekti/aun/Images/poster.jpg


https://docs.google.com/file/d/0B2sTB2VKa_WoN2FjYzA3MGEtNjc1My00MTI2LThhNTQtYmY4YjIzYzE0OGM2/image?pagenumber=17&w=800
                                                                                          Текст  припремила :
                                                                                            Снежана Јојић,проф.разр.наставе

Мапе ума - појам, начин прављења и примери
       ,,ЦЕЛА КЊИГА НА ЛИСТУ ПАПИРА''
C:\Users\Neso\Desktop\knjizevni-rodovi-ivrste.jpg

    Мапе ума, за оне којима је то нов појам, представљају начин да се пуно информација стави на један лист папира, да се на добар начин организују белешке. Могуће је чак и целу књигу сумирати на такав начин, олакшавајући себи да се касније присетимо свих главних ствари, без великих освртања на детаље. У томе и јесте поента. Наш мозак воли да памти само кључне идеје и кључне речи
.    
      Зашто су корисне мапе ума?
C:\Users\Neso\Downloads\Fotografija0245.jpg  
    Пре свега, оне садрже елементе који су занимљиви и левој и десној хемисфери мозга. Лева хемисфера, или логичка хемисфера, се бави анализом, бројевима, линеарношћу, речима, логиком и листама. Десна, или креативна хемисфера, је задужена за синтезу, просторно поимање, воли боје, ритам, имагинацију и дневно сањарење. Када се споји рад леве и десне хемисфере мозга, наш мозак може да ради и сто пута боље!
C:\Users\Neso\Downloads\DSC04530.JPGМапе ума укључују елементе који држе пажњу и левој и десној хемисфери мозга, и уз помоћ пуно боја, слика, асоцијација, врло брзо памтимо информације. Такође, мапе ума јасно дефинишу кључне појмове, одвајајући битно од небитног, чиме нам омогућавају да не лутамо и не губимо време на небитне детаље.    

 

 Како се цртају мапе ума?   
C:\Users\Neso\Downloads\DSC04532.JPG
Најпре се црта центар мапе ума, који треба да представља кључни појам, кључну идеју, или још боље, цртеж главног појма. Сувишно је рећи да једна слика вреди хиљаду речи и да ће наш мозак последње заборавити, а прво се сетити неке слике или цртежа.

C:\Users\Neso\Downloads\DSC04531.JPG

 

Уколико је централни цртеж специфичан, смешан или садржи асоцијацију на кључни појам, наш мозак ће слику усвојити у делићу секунде. Мапа ума, у суштини, садржи асоцијације мисли које проистичу или се везују за централну тачку. Из централне слике се гранају остале теме, које могу да се даље гранају у мање важне појмове.
    
C:\Users\Neso\Downloads\Fotografija0233.jpg
Мапе ума се цртају најчешће фломастерима, мада могу да се користе и бојице или маркери. Битно је да централни цртеж садржи минимум три боје, како би се створила илузија тродимензионалности која делује уверљиво нашем уму. Што више боја, то боље.

 

C:\Users\Neso\Downloads\DSC04325.jpgМапе ума се цртају најчешће фломастерима, мада могу да се користе и бојице или маркери. Битно је да централни цртеж садржи минимум три боје, како би се створила илузија тродимензионалности која делује уверљиво нашем уму. Што више боја, то боље.

 

C:\Users\Neso\Downloads\Fotografija0244.jpg

Исто важи и за цртеже. Наш мозак воли слике и цртеже и све му је много занимљивије, лепше и лакше за памћење уколико све време прави сликовиту асоцијацију на дати појам..
Дакле, што више цртежа. Притом се препоручују само позитивне асоцијације…

 

Текст припремила:
Снежана Јојић,проф.разр.наставе

 

Савршенство у учењу звано – мапа ума

C:\Users\Neso\Desktop\fotografija0192.jpg

 Кратко речено, не постоји област у којој се не могу применити, од свакодневног живота до освајања свемира.Једном речју-савршенство у учењу.

Њихова универзалност у учењу огледа се у њиховој применљивости, ефикасности, у врло једноставним алатима, безграничности идејних решења, могућности дораде у усавршавања мапе а посебно у томе што сам користећи их у раду са децом препознала многе врсте наставе које оне обједињују дајући једноставну комплексност и индивидуалност. Своју сврсисходност показују у најбољем могућем светлу. Применљиве су на свим узрасним нивиома, на различитим нивоима образованаја, њихова употреба не зависи од нивоа образовања оног који креира мапу. И, наравно, могу се дати другом на употребу за учење или примену.
Још једна од предности мапа је што се могу користити приликом обраде, утврђивања и систематизације наставне јединице тј. наставне теме.

Предност коришћења мапа у учењу  су се веома брзо показале. Деца су са лакоћом усвајала градиво, учила га и користила са разумевањем. Часови су били лагани и интересантни, испуњени задовољством. Свако је радио најбоље што уме. Једна од основних предности мапа се огледа у индивидуализацији наставе и индивидуалном приступању решења приликом израде мапа.

C:\Users\Neso\Desktop\MAPA UMA 17.JPGОвакав начин учења се разликује од осталих а његова специфичност се огледа  у коришћењу и леве (логичке, чињеничне) и десне (креативне и имагинативне – описне) хемисфере мозга.

Улога наставника је менторска, што значи да после датих инструкција он само надгледа рад ученика и даје даље смернице за рад. Оне усмеравају знање ка истинској креативности, а креативност није ништа друго до стварање нове идеје. Једна једноставна и одлична дефиниција гласи : нова идеја је повезивање старих идеја на нов начин, што уствари чини суштину прављења и идејног решења мапе ума. Преведено на обичан језик то би значило да сва претходна и све врсте знања која имамо можемо применити и комбиновати са новим током прављења мапе.
За разлику од осталих врста наставе и техника учења мапе ума дозвољавају и хумор као вид представљања знања на мапи.
Учење цртањем мапа ума, грешка у раду на њима скоро да не може да постоји. Све што ученик представи је исправно, јер се мапа касније може дорадити и усавршити. Такву могућност скоро да не пружа нити једна врста учења.

Мапе пружају могућност  свођење на минимум конвергентног мишљења. То је мишљење које упућује на само један могући начин решења проблема. Тим начином мишљења целокупни потенцијал детета је усмерен на решавању проблема. Значи, нема креативности, естетике, генерализације анализе и синтезе, који су јако важни мисаони процеси.

C:\Users\Neso\Desktop\mape uma\mapa-mentalna450x300.jpgМапе негују развој дивергентног мишљења. Значи да се мишљење базира на могућем низу решења /ученик треба  да задовољи више захтева које сам себи постави/ као што је распоред елемената на мапи, боје, кретање по мапи, креирање слика, кључни појмови, централни појам и на крају чиме ће почети а чиме завршити мапу ума. Дивергентно мишљење доводи до стварања, пројекта, изума и развој креативног и  стваралачког писања.

Оне подржавају синектичку технику или технику добре жеље. То подразумева фантазију у решавању проблема. А мапе деце и јесу њихов вид фантазије како су доживели оно о чему говоре у мапи.

Браинсторминг или олуја идеја је такође присутна приликом креирање мапе. То је техника која доводи до потпуног решавања проблема. Наиме мапа може остати незавршена, али се рад на њој може наставити што значи да се наново покрећу све менталне активности детета које доводе до циља а то је креирање мапе. Главна сврха ове технике је генерисање идеја али са додатним користима као што су

-иницијатива која се одржава и после прављења мапе /додатни рад на усавршавању мапе/,

- обезбеђује креативно мишљење и -виши морал ученика.

Рад на мапама реализује и нека од правила браинсторминг технике као што је иновација и комбиновање и унапређење идеја.

Мапе ума значи развијају мождане ћелије и везе између леве и десне хемисфере или синапсе. Што већи број мапа, већи број синапси или веза између леве и десне хемисфере што уствари представља основ за развој мишљења и  интелигенције. Нервне ћелије су као гране дрвећа а гране мапа их развијају.

C:\Users\Neso\Desktop\100_5955.JPGПравећи мапу ученици пролазе кроз све врсте мисаоних операција:

  анализу,
синтезу,
апстракцију и конкретизацију.                      

Индивидуализована настава кроз мапе ума

 
C:\Users\Neso\Desktop\100_6014.JPGТрадиционална настава се труди да обезбеди једнак приступ свим ученицима, оријентишући се на једног замишљеног средњег ученика. Тиме она паралише ум ученика који не спадају у категорију замишљеног средњег ученика. Осим тога, интересовања тих ученика су веома различита што спутава њихову креативност а нарочито развој критичког и дивергентног мишљења. Мапе, напротив, поспешују развој оваквих мишљења а њихово константно коришћење развија и креативно мишљење. За разлику од традиционалне наставе која не може да задовољи потребе свих ученика, ученик који прави мапу, прави је према својим потребама, могућностима, нахођењу, креативности и знање усваја темпом и начином који само њему одговара. Тиме је задовољен основни принцип индивидуализације наставе који се односи на прилагођавање дидактичких активности сваком ученику водећи рачуна о његовим индивидуалним способностима.

Ако је главни  циљ индивидуализације наставе научити ученика да учи, формирати позитивну мотивацију за учење као и ослободити све потенцијале сваког ученика, мапе ума то постижу без да се ученик излаже неким посебним проблемима приликом учења. Напротив, мапе ума постају интересантан интелектуални изазов за ученике и то за све ученике али са различитим интелектуалним способностима.Пружају максималну могућност у развоју сваког ученика. Чак и онда када премореност ученика представља кључну став за учење, мапе дозвољавају лични темпо напредовања. Мапе елиминишу и границу код ученика истог нивоа  интелекта  а различитих способности. Учећи кроз мапе ума, ученик достиже свој максимални ниво И може га стално надограђивати дорадом мапа

Индивидуална настава кроз мапе ума
C:\Users\Neso\Desktop\100_5954.JPG
Индивидуална настава се базира на самосталном раду сваког појединца у одељењу. То је прва и основна карактеристика ове наставе. Прављење мапе ума управо потенцира на индивидуалности у раду. Сваки ученик ради за себе. Комуникација између наставника и ученика је директна, што је други постулат у индивидуалној настави. Приликом рада на мапи наставник ученику даје директна упутства везана за његову мапу. Сваки ученик ради на основу свог знања и предзнања што је такође прилагођавање наставе индивидуалним особеностима појединца. Тако ученик користећи своје максималне индивидуалне могућности креира своју мапу.

 

 

Програмирана настава и мапе ума

 

C:\Users\Neso\Desktop\100_6037.JPGКључни појмови о којима треба водити рачуна код програмиране наставе су :

-програм, /присутна је нова техника учења као програм за усвајање нових знања /
-тема, /оно што треба усвојити тј. представити на мапи/
-еквенца, /секвенцу представља део наставне теме тј. наставна јединица, или стих или строфа, при креирању мапе,
-чланак или корак по корак, /мапе се креирају по тачно утврђеним корацима/
-алгоритам, /сама мапа представља одређени алгоритам рада који се касније користи за даље учење/.
Програмирана настава сама по себи има кибернетички смисао и мапа представља мали кибернетички запис креиран од стране ученика.

Заступљене су и све три врсте програмиране наставе    

                1.Линеарна,                                        

                2. Разграната и

                3. Комбинована.

          Наиме, мапе се могу правити на сва три начина али ми користимо комбиновану врсту

 

Проблемска настава као вид програмиране наставе и мапе ума

C:\Users\Neso\Desktop\100_6012.JPG 
Проблемска настава данас представља један од највиших облика учења. Њен задатак је да повећа ефикасност образовног рада. Она покреће ученичко стваралачко мишљење, развија иницијативу, интелектуални немир, емоционалну напетост. Улога ученика у овој врсти наставе је субјектина, што значи да је ученик главни при креирању мапе. Он има истраживачку и активну позицију док је прави, он је креатор, а учитељ је организатор и мотиватор. Све ове особине проблемске наставе присутне су док ученик ради на мапи. Проблем је само креирање мапе и уношење одређених садржаја у њу. И оно што је најважније код проблемске наставе а креирање мапа задовољава и то је проналажење нових решења.

 

Приликом креирања ученик је стваралачки оријентисан и правећи мапу на себи својствен начин он уствари проналази ново решење. Као и уосталом свака нова мапа је ново стваралачко решење. Управо то решење /идејно, сазнајно, креативно/ представља највиши облик учења код примене мапе у настави. Зато је настава кроз мапе ума занимљива и креативна.

 

Учење путем открића и мапе ума

 

C:\Users\Neso\Desktop\100_6011.JPGОсновна одлика учења путем открића је да оно што ученик треба да научи није експлицитно дато. Радећи на мапи ученик открива нове везе и између садржаја које усваја те тако учи путем открића. Гране мапе морају бити у међусобној повезаности а ученик мора сам да открије у чему је њихова повезаност те тако грана по грана и подграна настаје ново откриће саздано од микроелемената. Тако ученик нове податке креира  у нову целину, добија нову комбинацију која га поступно води решењу. То је одличан метод и за решавање проблема у свакодневном животу.

Учењем путем открића кроз мапе ума остварују се општи циљеви образовања, формира се способност самосталног решавања проблема, развија се способност истраживања, примена већ наученог на нове ситуације.

 

Интерактивна настава и мапе ума

 

C:\Users\Neso\Desktop\100_6015.JPGИнтерактивна настава је такав вид наставе који захтева тесну сарадњу између ученика и наставника. Интеракција између њих је на врло високом нивоу. Иако сам у досадашњем писању образлагала како мапе подстичу идивидуалност у настави, и интерактивна настава се може имплементирати кроз прављење мапа ума. Онда када се ради о некој тежој наставној јединици, када је њено усвајање од стране ученика отежано или се указао неки проблем друге врсте, учитељ увек може да ускочи и оствари неопходну помоћ ученику. Значи, настаје заједнички облик конструкције нових знања, што је основна одлика интерактивне наставе. Активности ученика и наставника тада су комплементарне односно допуњују се. Интерактивном наставом ученик се оспособљава да вреднује свој рад. По завршетку мапе сваки ученик може да заузме критички став према својој мапи и каже шта мисли о њој и евентуално уочи недостатке а потом ис исправи јер је то на мапама могуће учинити.

 

Кооперативно учење и мапе ума

 

C:\Users\Neso\Desktop\100_6016.JPGКооперативно учење представља могућност да ученик знања која поседује из ваншколксог животног искуства кроз партнерски однос са наставником искористи за изграђивање нових знања. Оно што је битни је да наставник својим већим искуством и когнитивном зрелошћу кроз партнерску интеракцију са учеником допринесе том изграђивању. Наставник осмишљава целину, а код креирања мапа он даје тему за мапу која треба да представља целину, за увођење нових појмова, изражавањем захтева да се креира мапа ствара проблемску ситуацију за ученике и може да организује прављења мапа по групама, тј. да свака група мозе имати посебан задатак. Управо у томе се огледа лакоћа примене кооперативног учења кроз мапе ума.

Тиме се користе предности различитости код ученика, добија се на квалитету али квантитету чињеничног знања које треба представити на мапи.

Тимски рад у прављењу мапа као вид кооперативног учења је јако продуктиван и даје одличне резултате. Могуће је испољити све потенцијале тима ако учитељ усмерава процес рада на мапи. Наставник је само партнер у дискусији о томе како представити одређене наставне садржаје на мапи.

Браинсторминг је одличан начин за проналажење веза и идеја у прављењу мапа код кооперативног учења.

 

Активно учење и мапе ума

 

C:\Users\Neso\Desktop\100_6017.JPGАктивно чење мења концепт модерног образовања и припада групи постмодерних облика наставе. Активно учење захтева другачији начин подучавања. Однос између професионалног помагача /наставника/ и корисника /ученика/ се огледа у томе да ученик  губи улогу средства за долазак до дефинисаног циља и постаје сврха. Лична укљученост ученика постаје саставни део сваког успешног односа у едукацији.  Наставник са учеником гради супервизијски однос, што је веома присутно код прављења мапе. Такав метод рада, а приликом прављења мапа, подстиче развој активног учења и критичког мишљења о чему сам  већ писала. Дакле, битно је да наставник гради образовни помажући однос са учеником што се управо дешава у раду са мапама.

 

Интегрисана настава и мапе ума

C:\Users\Neso\Desktop\100_6013.JPGИнтегрисана настава припрема ученика за целоживотно учење. Мапе ума су применљиве током целог живота и у свим сферама живота. Она подстиче ученика да на менталном пољу успоставља везе које доводе до тражења нових решења. Свака мапа је једно ново решење.

Током интегрисане наставе у раду са ученицима може да учествује више наставника различитог образовног профила дајући ученицима различите врсте информација које обједињују дати наставни садржај. Овај елемент је јако применљив приликом прављења мапа.

Ученици овом врстом наставе уче више наставних предмета и то преносе на мапе вешто их комбинујући.

Мапе су у интегрисаној настави применљиве и онда када тим наставника комбинује истраживање и проучавање садржаја. Сваки садржај и план пројекта као и резултати се могу представити на мапи.

Реализација наставног садржаја настала интегративним обликом наставе а израдом мапе се може реализовати и на двочасу или током целодневних активности, што сам такође већ потврдила у претходном писању.

Применом ових елемената интегрисане наставе која је присутна код мапа остварујемо велике добитке у настави. Подстиче се радозналост, разумевање суштине, усвајање функционалних знања, ученик се укључује у планирање, припремање и реализацију, повећава се задовољство ученика и наставника пре, током и после завршеног рада на мапи, омогућује тимски рад наставника, оснажује се и ученик и наставника за овакав облик учења.

 

Диференцирана настава, инклузивно окружење и мапе ума

 

C:\Users\Neso\Desktop\100_5953.JPGДиференцирана настава се показала као пример добре праксе у имплементацији инклузивног образовања. Њоме је настава прилагођена сваком ученику што је суштина рада на мапама. Омогућује да сваки ученик досегне свој максимум у учењу путем мапа. Она је пример добре праксе који се лако доказује мапама ума.

Код диференциране наставе рад са учеником почиње од нивоа на коме је ученик а не од почетка наставног садржаја, што је основа у прављењу мапа. Суштинске разлике међу ученицима су основ за примену диференциране наставе што се огледа код мапа. Дозвољен је широк спектар наставних и образовних стратегија о чему сам писала до сада повезујући мапе ума са различитим облицима наставе. Мапе као и диференцирана настава обезбеђују да сваки ученик напредује својим темпом, што је брже могуће и што темељитије.

Значи својом способношћу да наставу учине диференцираном, мапе су применљиве у инклузивном окружењу.

 

Егземпларна настава и мапе ума

 
C:\Users\Neso\Desktop\100_5956.JPGЕгземпларна настава је настала са тежњом да се превазиђе опширност и енциклопедичност у настави. Мапе ума управо раде са конкретним чињеницама и појмовима. Из наставног програма се издвајају суштинске чињенице као и  појмови који су репрезентативни за дати садржај и представљају се на мапи. Значи, ученик се прављењем мапа оспособљава да  самостално раздваја битно од небитног док егземпларна настава тражи да то учини наставник.

Ученици сами обрађују аналогне наставне садржаје на основу узора добијених на претходној етапи наставе што је такође очигледно код прављења мапа. Ученик током прављења мапа из посредног односа са наставним садржајем прелази непосредни.

Текст припремила:
Снежана Јојић,проф.разр.наставе

 

 

Принцип свесне активности ученика у настави
Овај принцип је један од осам дидактичких принципа
kašika
Овај принцип указује и на активну улогу личности ученика у настави и подвлачи његову функцију субјекта, а не пасивног учесника у том процесу. Свесно и активно учење могуће је само ако онај ко учи сазна циљ и значај делатности које су везане за учење и ако овлада умењима неопходним за постизање одређеног циља. Успешна примена и реализација овог принципа зависе од места и улоге наставника у васпитно-образовном раду. Овом проблему постоји више различитих прилаза:
традиционални,
прогресивистички и
савремени.
У традиционалној школи наставник је централна личност у процесу наставе. Од њега полазе све акције, он одлучује шта је правилно и потребно, а шта није. Од ученика се захтева да „пази” и да буде „миран” на часу, а код куће да учи и савлађује пређено градиво и задате лекције. Овакав однос не обезбеђује и не развија самосталност ученика, гуши иницијативу, кочи њихову активност.
У прогресивистичким захтевима инсистира се на томе да се активност наставника, што је могуће више, ограничи на часове наставе да би се на тај начин омогућила иницијатива и дала предност ученицима да самостално раде, одабирају и решавају различите задатке, праве пројекте, баве се различитим врстама реализације и сл. Међутим, због смањене усмеравајуће функције која долази од наставника, знатно је отежано давање систематизованих знања.
Признајући неопходност активног и свесног учешћа ученика у процесу наставе и учења, савремена дидактика истовремено наглашава и одговарајуће усмеравање тих активности, њихову примену за остваривање циљева и задатака образовања који су садржани у наставним програмима. И поред усмеравајуће улоге коју има, наставник мора водити рачуна о томе да сазнајне делатности ученика буду самосталне и да им омогући услове у којима це се оне исказивати не само на на интелектуалном домену, већ и на другим доменима рада и стваралаштва.
F:\426768_308113929251516_1258159974_n.jpgСавремена дидактика разматра процес наставе са становишта активности наставника, поучавања, и са становишта активности ученика, учења. Иако обе стране имају своје посебности, оне чине јединство, и нема једне без друге. Разликовање поменутих страна наставног процеса има велики и теоријски и практичан значај. Ако се наставни процес изједначи са поучавањем (наставом), постоји опасност да се наставник искључиво усмери на
сопствену активност и да пренебрегне да поучавање постоји због учења. Улога наставника је да подстиче и усмерава процес учења. Због тога он води рачуна о томе шта ученици треба да чине да би усвојили одређено градиво. Он настоји да градиво што више приближи ученицима како би њихово учење било усмерено ка циљу и адекватно градиву, заправо учење које је неопходно за одређени процес усвајања. Наставник не може да замени ученика у учењу (то је увек индивидуални акт), али може да му помогне и олакша процес усвајања и да га вежба у томе како се успешно и рационално учи.
Савремени облици наставе, посебно индивидуализована, диференцирана и проблемска, непосредније доводе до реализовања принципа свесне активности зато што се посредством ових облика остварују главне функције наставе и учења. Проблемска настава, заснована на активном процесу стицања знања, обезбеђује свесно усвајање основних идеја науке, суштину процеса и појава. Ученици самостално решавају теоријске и практичне проблеме и ослањајући се на посматрање, долазе до одређених судова и уопштавања које затим проверавају у практичној делатности.
Развијање активног односа у сазнавању и самосталности у стицању знања, по својој природи, захтева и извесну контролу постигнутих резултата наставе и учења и то контролу у два правца: контролу властитих резултата које врше сами ученици (самоконтрола) и контролу коју врше наставници. Укратко, ученици желе да сазнају не само до чега су дошли већ и колико је тачно оно што су закључили и до чега су стигли. Контрола наставника иде у нешто другачијем правцу. Она је усмерена ка процени резултата које су постигли ученици или на властиту самооцену.

F:\304818_405981169464791_2042225024_n.jpg

Активан однос према знањима има огроман значај за свесно образовање. То је и један од основних услова да се превазиђе формализам у знању, да се повеже теорија и пракса и оспособе ученици да се користе стеченим знањима.

                                                                                                                       Текст припремила:
                                                                                                     Снежана Јојић,проф.разр.наставе

 

 

Сценарио за час активне наставе: Живот наших предака - 4. Разред

 

,,Шта су, између осталог радили стари Словени?''

http://1.bp.blogspot.com/-FypdVjFTw5E/UQrcFzRsdyI/AAAAAAAAABk/jE29OqJHWKg/s640/humanevolution.jpg

ПРЕДМЕТ: ПРИРОДА И ДРУШТВО

РАЗРЕД: ЧЕТВРТИ

ТЕМА / НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: ЖИВОТ НАШИХ ПРЕДАКА

ТИП ЧАСА: ОБРАДА

ЦИЉЕВИ ЧАСА:
-         ДА УЧЕНИЦИ УПОЗНАЈУ НАЧИН ЖИВОТА НАШИХ ПРЕДАКА У ПРАПОСТОЈБИНИ,
-         ДА УЧЕНИЦИ САЗНАЈУ ИЗ КОЈИХ ИСТОРИЈСКИХ ИЗВОРА МОГУ ДА САЗНАЈУ О ПРОШЛОСТИ,
-         ДА УЧЕНИЦИ УОЧЕ КАКО ЈЕ ЧОВЕК, ЗАХВАЉУЈУЋИ МИШЉЕЊУ, МЕЊАО И УСАВРШАВАО И СЕБЕ И СВОЈ НАЧИН ЖИВОТА,

МАТЕРИЈАЛ: УЏБЕНИЦИ И ДРУГА ЛИТЕРАТУРА, КОНСТРУКТОРСКИ МАТЕРИЈАЛ ЗА ИЗРАДУ КОЛИБЕ, МАТЕРИЈАЛ ЗА ПРАВЉЕЊЕ ЛУКА И СТРЕЛЕ, БЛОК, БОЈЕ, ПАПИР, ОЛОВКЕ, ЛИСТИЋИ ЗА ПОДЕЛУ НА ГРУПЕ...

ТРАЈАЊЕ: 90 МИНУТА

 

 

 

ТОК ЧАСА:

  1. КОРАК: - РЕБУС (ПРЕДАК) И ОД УЧЕНИКА СЕ ТРАЖИ ДА ГОВОРЕ СВЕ МОГУЋЕ АСОЦИЈАЦИЈЕ НА ОВУ РЕЧ. ДОЛАЗИ СЕ ДО ТАЧНОГ ОДГОВОРА.

''ПРИЗИВА'' СЕ ЗНАЊЕ ИЗ НАРОДНЕ ТРАДИЦИЈЕ И СРПСКОГ ЈЕЗИКА ДА БИ СЕ ОБЈАСНИЛИ ПОЈМОВИ  ''ИСТОРИЈА'',  ''ПРОШЛОСТ'', ''ИСТОРИЈСКИ ИЗВОРИ''.

2.  КОРАК:  -   УЧИТЕЉ ДЕЛИ УЧЕНИЦИМА ЛИСТИЋЕ СА БРОЈЕВИМА И ПОЈМОВИМА КОЈИ УПУЋУЈУ НА ЈЕДНУ ОД ОБЛАСТИ :
     - ИСТОРИЈСКИ ИЗВОРИ (МУЗЕЈ, БИБЛИОТЕКА, СПОМЕНИК, СТАРЕ ФОТОГРАФИЈЕ, СТАРЕ ГРАЂЕВИНЕ, СТАРИ СПИСИ...),
     - ДОМОВИ НАШИХ ПРЕДАКА (ПЕЋИНА, ЗЕМУНИЦА, ШАТОР, СОЈЕНИЦА, КОЛИБА, ПАЛАЧА),
     - ВАЖНИ ПРОНАЛАСЦИ (ВАТРА, СЛИКОВНО ПИСМО, ТОЧАК, МЕТАЛ, ПАРНА МАШИНА), -  ОРУЖЈЕ НАШИХ ПРЕДАКА ( КАМЕН, КОПЉЕ, СЕКИРА ОД КАМЕНА, ЛУК И СТРЕЛА, СЕЧИВО, МАЧ) ,
     -  СТАРИ ПРЕДМЕТИ И ОРУЂЕ (ДРВЕНА КАШИКА, ДРВЕНА ПОСУДА, ЗЕМЉАНА ПОСУДА, ДРВЕНА МОТИКА, ДРВЕНО РАЛО, НОЖ).
     НА СТОЛОВИМА СУ ИСПИСАНИ ОВИ НАЗИВИ ОБЛАСТИ И ЛИТЕРАТУРА КОЈУ МОГУ ИСКОРИСТИТИ У РАДУ ПО ГРУПАМА.

3.  КОРАК:  -    УЧЕНИЦИ НАЈПРЕ УЧЕ ИНДИВИДУАЛНО, ЗАТИМ ДИСКУТУЈУ У ГРУПИ И ПРИПРЕМАЈУ СЕ ЗА ПРЕНОШЕЊЕ СТЕЧЕНОГ ЗНАЊА ОСТАЛИМ ГРУПАМА.

4.  КОРАК:   -  ПРЕЗЕНТАЦИЈА НАУЧЕНОГ ПО ГРУПАМА.

5.  КОРАК:  -  ФОРМИРАЊЕ НОВИХ ГРУПА, ПО БРОЈЕВИМА НА ЛИСТИЋИМА. САДА ЋЕ СЕ У СВАКОЈ ГРУПИ НАЋИ ПО ЈЕДАН ЕКСПЕРТ ЗА СВАКУ ОБЛАСТ.
      НОВЕ ГРУПЕ ДОБИЈАЈУ НОВЕ ЗАДАТКЕ:
      I ГРУПА – ДА ОД ПОНУЂЕНОГ МАТЕРИЈАЛА НАПРАВЕ ЈЕДАН ДОМ ПРЕДАКА
      II ГРУПА – ДА ОД ПОНУЂЕНОГ МАТЕРИЈАЛА НАПРАВЕ ЛУК И СТРЕЛУ
      III ГРУПА – ДА НАПИШУ ЈЕДНУ ПЕСМУ О ПРЕЦИМА (АКО СЕ СНАЂУ, У ПОНУЂЕНОЈ ЛИТЕРАТУРИ ЋЕ ПРОНАЋИ ПЕСМУ ''ШТА СУ ИЗМЕЂУ ОСТАЛОГ РАДИЛИ СТАРИ СЛОВЕНИ'')
      IV ГРУПА – ДА НАЦРТАЈУ ПРЕТКА У ЈЕДНОЈ СИТУАЦИЈИ (ЛОВ, РИБОЛОВ, ЗЕМЉОРАДЊА..)
      V ГРУПА -  ДА САСТАВЕ ПИТАЊА ЗА КВИЗ У КОМЕ ЋЕ СЕ ТАКМИЧИТИ  ПРВЕ ЧЕТИРИ ГРУПЕ.

6.  КОРАК:  -  ПРЕЗЕНТАЦИЈА ПО ГРУПАМА И КВИЗ У КОМЕ ЧЛАНОВИ ПЕТЕ ГРУПЕ ''ИГРАЈУ'' УЛОГЕ ВОДИТЕЉА И ЧЛАНОВА ЖИРИЈА. 

РЕБУС:


К   А

 

http://3.bp.blogspot.com/-kAWG5_stk0w/TaX0Irdx5oI/AAAAAAAAAgk/78_NmjXvPUg/s320/stock-vector-cartoon-caveman-discovering-fire-vector-illustration-with-simple-gradients-70537582.jpg

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

                                                                                                                       Текст припремила:
                                                                                                     Снежана Јојић,проф.разр.наставе

 

 

 

 Тривијалне ствари решавају се сместа; важне ствари не реше се никад.- Блох

C:\Users\Neso\Downloads\113.jpg

 

 

 

 

 

 

 

Сценарио за час активне наставе

Наставна јединица: Градивне именице (обрада)

 

АКТИВНОСТ   1
Трајање активности: око  7 минута

НАСТАВНИК: На табли приказује деци кратку асоцијацију: имена људи, имена животиња, имена биљака, имена предмета, имена појава, мноштво предмета или бића – ИМЕНИЦЕ. Кратко утврђивање усвојености знања о именицама кроз хеуристички разговор који их доводи до именица које именују материјале, течности...
Појмови су написани на табли пре почетка часа покривени. Разговор: Која врста именица означава имена људи (биљака, животиња, властита имена, предмета, појава, мноштво)? Да ли знате име неке течности? Како зовемо кап (у чаши, у базену, у океану)? Долазимо до нове врсте именица. Записујемо наслов.

УЧЕНИЦИ: Решавају асоцијацију и одговарају на питања.

 

АКТИВНОСТ   2
Трајање активности: око  14 минута

НАСТАВНИК: Дели ученике у групе од по 4 ученика. Приказује видео причу о градивним именицама и дели ученицима додатни материјал о градивним именицама за рад у групи. У материјалу је додатно објашњење са примерима и закључком да градивне именице по правилу немају облике за множину. Даје задатак ученицима да из материјала издвоје нејасне појмове. По потреби даје додатна објашњења и обилази групе.

УЧЕНИЦИ :Проучавају материјал и издвајају нејасне појмове за речник.

 

 

АКТИВНОСТ   3
Трајање активности: око 7 минута

НАСТАВНИК: На табли записује и објашњава непознате појмове ако ни један ученик не зна.

УЧЕНИЦИ: Говоре наставнику речи и објашњавају ако знају. Тако се формира речник.

 

АКТИВНОСТ  4
Трајање активности: око 7 минута

НАСТАВНИК: Приказује ученицима квиз о градивним именицама. Квиз је рађен у облику презентације.

УЧЕНИЦИ: По утврђеном редоследу одговарају на питања.

 

АКТИВНОСТ  5
Трајање активности: око 5 минута

НАСТАВНИК: Дели листиће за евалуацију часа да провери утиске ученика о активностима на часу.

УЧЕНИЦИ: Попуњавају упитнике.

 

АКТИВНОСТ  6
Трајање активности: око 5 минута

НАСТАВНИК: Ставља на сто картице са питањима из квиза.

УЧЕНИЦИ: Одговарају на питања извлачећи по једну картицу. Тачан одговор их ''води'' на одмор.

 

C:\Users\Neso\Downloads\1011462_10200661474999510_1866943474_n.jpg

 

                                                                                                                                                                                                                                                                                     

 

 

 

Текст припремила:
  Снежана Јојић,проф.разр.наставе

ВОДИЧ  ЗА  УСПЕШНО  И  АКТИВНО  УЧЕЊЕ

F:\419196_313510525378523_483690133_n.jpg
Ako је тако, покушаћемо да ти помогнемо. Само немој да се одмах, на почетку, разочараш и одустанеш.
 Да би у учењу био успешан, твој задатак је да учиш.  То значи  да све зависи од тебе – од твоје намере да нешто научиш.
 КАКО ДА УЧИШ УСПЕШНИЈЕ?
Уз помоћ родитеља обезбеди :           радно место – најбоље би било да имаш своју собу, или бар стално радно место, односно кутак у кући, где ћеш стално учити. Просторија треба да је проветрена, добро осветљена
               направи план рада – план мора бити реалан – ученици се разликују по својим способностима. Зато треба да се трудиш да стално упознајеш своје способности, јер од тога зависи да ли ћеш поједине предмете лакше или теже савладати, и колико ти је времена потребно за учење појединих предмета; планом предвиди време за учење, за одмор (најбоље само 10 – 15 минута), за игру и  дружење; кад планираш време за учење, најбоље је да учиш увек у исто време (пре подне од 8 до 11 сати, или по подне од 17 до 19 сати)
А сад кренимо на посао! Учење може бити активно и пасивно.
Наравно, много успешније је активно  читање и учење.
ШТА ЈЕ ТО АКТИВНО УЧЕЊЕ?
Код активног учења ученик непрекидно размишља о ономе што чита и труди се да запамти што више.
Успешно, активно учење пролази кроз следеће фазе:
       -претходни преглед градива – прво лекцију детаљно прегледај – прочитај наслове, поднаслове, погледај графиконе и слике, обрати пажњу на истакнута места која су написана масним словима, великим словима или су подвучена. После прегледа, лекција се чита и учи!      постављање питања – она се могу постављати у свим фазама учења: после првог  прегледа градива, у току читања и после читања, нпр: „О чему се говори у овој лекцији? Шта ћу овде ново научити?...“
Питања је боље постављати писмено.Постављајући питања размишљамо о ономе што читамо, а трагање за одговорима отклања  умор и досаду приликом учења.
       - читање градива – сад загреј столицу! Концентриши се, уочи  битно, повезуј појмове са старим градивом,користи речнике, енциклопедије, прави белешке, ако желиш  подвлачи оловкама у боји битно – нпр. црвеном, мање битно – зеленом. Буди упоран јер сваки рад и уложен труд, пре или касније доводи до успеха.
При учењу, најпре прочитај целу лекцију, да  схватиш о чему се ради, а онда по пасусима.
Читај док не дођеш до закључка да си већ нешто научио, а онда пређи на:        
         преслишавање – најзначајнији део учења. Најбоље је својим речима (сем када су у питању песмице,године, формуле). Немој много да се нервираш ако те неки другари називају „ бубалицом“, „папагајем“ – они баш и не разумеју суштину учења.
        завршни преглед градива – у овој фази ћеш сазнати да ли си градиво научио добро, да ли си га разумео, схватио, да ли си га усвојио и можеш ли својим речима да га репродукујеш (испричаш). 

  И  на крају да те подсетимо:

F:\302002_232661230130120_1838797415_n.jpg-      у школи пажљиво слушај  наставника, размишљај о томе  шта он прича, питај ако нешто не разумеш – најмање половину градива научићеш на часу
-      не одлажи почетак учења играњем игрица на компјутеру,  слушањем музике,...
-     не тражи потпуну тишину док учиш – умерена бука захтева већи мисаони напор и концентрацију пажње, а то је повољно у учењу
-          оно што си учио у школи учи истог дана, да спречиш заборављање, такво учење  је много лакше и захтева мање напора
-          боље је учити један за другим предмете који се међусобно разликују (нпр. између  српског и енглеског убаци физику или између физике и математике убаци историју)
-          уради домаће задатке – прво теже па лакше
-          прво учи самостално, а касније можеш и са другарима (постављајте један другом питања, дискутујте, допуњавајте се, ...)

Знање је као и сваки други капитал: АКО СЕ НЕ ОБНАВЉА И НЕ УВЕЋАВА, БРЗО СЕ ПОТРОШИ.
                                                                Х. Спенсер

 

Текст припремила:

      Снежана Јојић,проф.разр.наставе