Из архива

У старој школској згради настава се држала пуних 92 године, а у њу је после дугогодишње реконструкције  пресељен музеј. Од оснивања  школа постиже велике успехе на свим пољима рада.


У  сачуваном извештају директора Миољуба Васиљевића из 1969. године забележено је да у школи постоји „Ђачка задруга „Младост“ производно-набавно-продајног карактера са нарочито истакнутим погоном за производњу уметничког цвећа и ваза која успешно ради свих четрнаест година постојања задруге; ђачке дружине  за  културноуметнички рад са драмском, рецитаторском, камерном и литерарном секцијом, музичком и сликарском групом и редакцијом школског листа „Будућност“; Клуб младих техничара „Никола Тесла“  са  секцијама: грађевинском, електромашинском и фото-секцијом и  Спортско друштво „Будућност“ са секцијама за кошарку, рукомет, мали фудбал, гимнастику, атлетику и ритмику“. Из поменутог извора сазнајемо и да је школа носилац многих признања, диплома, плакета, похвала и награда и да се дуги низ година афирмише као најбоља школа по резултатима на општинским и републичким такмичењима у познавању градива јер ученици заузимају углавном прва места.

Постигнућа која су прославила школу
  • 1960. године Ђачка задруга „Младост“ на 2. међународном сајму занатства и примењене уметности у Београду освојила је сребрну и бронзану медаљу.
  • 1967. године Скупштина општине Краљево школи је доделила Диплому заслужне радне организације, највише признање које она додељује.
  • 1969. године школа је добила признање од Центра за ликовно васпитање деце и омладине Војводине за успешно учествовање на 2. међународној изложби дечјих радова и 8. изложби ликовних радова деце Југославије.
  • 1969. године редакција  листа „Кекец“ доделила је Пурпурну диплому школи за освојено прво место у такмичењу  „Шампион знања“. Значајно је и то да је школска редакција ђачког листа „Будућност“, који је излазио од 1958. године, постала саставни део редакције „Кекеца“, а преко 300 ученика су били сарадници.

 

Доласком Велизара Недовића на место директора школе 1973. године почиње градња новог школског објекта Под новим кровом (1975- 2005)

Поуздано се зна да је пресељење из старе школске зграде у учионички блок нове школске зграде извршено 1. октобра 1975. године.

Нови објекат се састојао од три целине:

  • главног учионичког блока
  • тзв. „боравка“
  • фискултурне сале

Нажалост, у архивској грађи из новије историје школе није сачувано готово ништа. Потоњим генерацијама остали су фрагменти сећања бивших ученика и радника школе некад и сад: ...Моја генерација је четири године провела у старој згради, а четири у новој... Пошто је изградња нове школе започела 1972. године у дворишту старе школе, и при томе је практично две године школа функционисала само  у половини старе зграде, сви смо са великим олакшањем дочекали улазак у нову зграду... Нове учионице, нове клупе уместо скамија, централно грејање уместо фуруна у учионицама, опремљени кабинети и фискултурна сала, топли подови уместо дрвених патоса и то све углацано и усијано остављало нас је без даха. А кад се на то

дода да су све књиге биле у школи, и да су ђаци требали да носе само свеске у школу , е то је нешто због чега су нам завидели ђаци свих других школа... Добили смо разгласну станицу,малу штампарију, продужени боравак и ђачки ресторан и тако се наша школа  као Пепељуга преко ноћи претворила у врхунску установу и вероватно најмодернију школу тадашње Југославије (Златан Шошкић, генерација 1965).

У оваквим условима  учитељи и наставници, на челу са својим директором Велизаром Недовићем, несебично су се залагали за унапређење рада. Оно што је Велизар Недовић започео наставио је нови директор Милен Пановић. Тих година школа је добила највиша друштвена и стручна признања међу којима је и повеља Републичке награде „25. мај“ за постигнуте резултате од изузетне вредности у области васпитања и образовања у Социјалистичкој  Републици Србији. У годинама које следе успеси ће се низати. 1982. године школа је добила Плакету слободе републичког СУБНОР-а, а 1985. године као круна уследила је награда „Вук Караџић“ .

Наставници ове школе били су покретачи многих манифестација („Стазама слободе“, „Пионири-партизански курири“, „Трагом ослободилаца Краљева“, Дан омладинских радних бригада ... ) и хуманитарних акција (Недеља борбе против рака, помоћ гладнима у афричким земљама и настрадилима у земљотресу у Црној Гори и на Копаонику...).

У једном извештају директора Милена Пановића забележено је и да је „свака учионица декорисана према тематском принципу, уз поштовање принципа актуелности, са пуно цвећа које негују сами ученици. Због таквог изгледа њиховог који представља посебан допринос уређењу животне средине, као и васпитању естетских осећања и критеријума ученика  Телевизија Сарајево снимила је прилог 1984. године за серију „Живети са природом“ који је и емитован“.