Од 29. септембра до 1. октобра 2025. године ученица двојезичног 7-4 одељења Анђела Живковић представљала је нашу школу и Србију на Светском финалу међународног Hippo такмичења из енглеског језика у Асизију, Италија. Ово није први пут да се Анђела такмичи у Италији. У трећем разреду учествовала је у Европском финалу Hippo такмичења у Лиду ди Језолу. Анђела се овога пута такмичила у категорији Hippo 2, у којој учесници демонстрирају знање енглеског језика у складу са европским стандардима кроз тестове разумевања, читања, писања и говора.
Наше путовање започело је одласком у Београд где смо се сусрели са осталим ученицима и наставницима који ће представљати не само своје школе, већ и нашу земљу на једном од најпрестижнијих такмичења из енглеског језика. Пут до Асизија водио нас је кроз живописне пределе Италије, кроз тосканске равнице и умбријске брежуљке, све до града који својим изгледом као да је сачуван из неког другог времена.
Асизи је величанствен средњовековни град смештен у срцу Умбрије, на падинама планине Монте Субасио. Познат је као родно место Светог Фрање Асишког, заштитника животиња и природе, као и по својој мирној, духовној атмосфери. Већ при првом сусрету са Асизијем, град нас је очарао уским каменим улицама, старим кућама, белим базиликама и погледом који се пружа на зелена брда и долину испод. Базилика Светог Фрање није позната само због своје архитектуре и уметничких фресака, већ и због дубоког осећаја мира и поштовања који влада унутар зидова тог светилишта.
Током нашег боравка у Асизију посетиле смо и величанствену Базилику Свете Марије од Анђела (Basilica di Santa Maria degli Angeli), која се налази у центру града. Ова огромна црква, посвећена Богородици, подигнута је у 16. веку како би заштитила и сачувала малу капелицу у свом средишту Порциункулу (Porziuncola), место од изузетног значаја за све фрањевце.Управо у тој малој каменој капели, скромној и мирној, Свети Фрања Асишки је започео свој ред и проводио највећи део свог живота у молитви и служењу. У њој је и преминуо 1226. године. Контраст између огромне, светле базилике и мале капелице у њеном срцу оставља снажан утисак на сваког посетиоца симбол је духовне скромности која стоји у основи фрањевског учења.
Један од најупечатљивијих догађаја током нашег боравка у Асизију био је традиционални италијански плес са заставама на тргу испред Базилику Свете Марије од Анђела, који су за све учеснике Светског финала Hippo такмичења извели младићи у шареним средњовековним костимима веселих боја уз звуке тешких бубњева који су одјекивали калдрмисаним улицама. Плесачи, познати као sbandieratori, носили су заставе у бојама свог града и округа и изводили сложене кореографије које потичу још из ренесансног доба. Уз ритам бубњева и трубача, они су се вешто окретали, бацали и хватали заставе високо у ваздух, у савршеној координацији. Свако подизање и спуштање заставе пратио је снажан ударац бубња, стварајући спектакуларан призор боја, покрета и звука. У Асизију, граду који негује вековну духовну и културну баштину, овај наступ деловао је као повратак у време витезова и свечаности. За нас који смо присуствовали, било је то незаборавно искуство, пуно енергије и радости, које је на најлепши начин употпунило атмосферу Светског финала Хипо такмичења.
Такмичење је окупило финалисте из више од педесет земаља света. Сви учесници били су смештени у хотелу Domus Pacis у близини центра града, где је била обезбеђена исхрана и друштвене активности. Атмосфера је била пуна позитивне енергије, смеха, фотографисања и нових познанстава. Писмени делови такмичења одржани су 30.09.2025. а усмени сутрадан у присуству оригиналних говрника из Уједињеног Краљевства. Анђела је имала част да прича са Кilianоm Seaversom. Испити су били изазовни и захтевали су високу концентрацију, али и креативност и комуникативност. Усмени део осмишњен је кроз рад у пару и захтевао интерактивно учешће.
Током боравка у Умбрији искористиле смо прилику да посетимо и Перуђу (Perugia), главни град ове италијанске регије. Перуђа је смештена на брду, окружена зеленим долинама и виноградима, и позната је по својој дугој историји, универзитету и уметничкој традицији. До центра града возиле смо се необичном успињачом. Шетња старим улицама Перуђе оставља снажан утисак: уске калдрмисане улице, зидови од старог камена и погледи који се пружају на околину подсећају на нека прошла времена. Посетиле смо чувени трг IV новембра и Фонтану Мађоре (Fontana Maggiore), једну од најлепших фонтана у Италији, украшену прелепим рељефима из 13. века.
Последњег дана такмичења одржана је свечана церемонија проглашења победника у позоришту Lyrick Theatre које налази се у старом делу града, недалеко од централног трга, са богато украшеним унутрашњим простором, ложама и малом бином која је током деценија угостила бројне италијанске уметнике, музичаре и глумце,а овога пута и много амбициозних ученика огрнутих заставама својих земаља. Цео програм доделе награда стримован је на YouTube-у.
Није било лако одвојити се од овог лепог града 2. октобра. Путовање које је нама до Краљева потрајало скоро 24 сата и вратило нас у снегом завијен родни град, ипак није могло да поквари срећу и понос због присуства на овом великом светском такмичењу и овог прелепог путовања које се не заборавља.
Тања Радовић, професор енглеског језика
