U staroj školskoj zgradi nastava se držala punih 92 godine, a u nju je posle dugogodišnje rekonstrukcije  preseljen muzej. Od osnivanja  škola postiže velike uspehe na svim poljima rada.

U  sačuvanom izveštaju direktora Mioljuba Vasiljevića iz 1969. godine zabeleženo je da u školi postoji „Đačka zadruga „Mladost“ proizvodno-nabavno-prodajnog karaktera sa naročito istaknutim pogonom za proizvodnju umetničkog cveća i vaza koja uspešno radi svih četrnaest godina postojanja zadruge; đačke družine  za  kulturnoumetnički rad sa dramskom, recitatorskom, kamernom i literarnom sekcijom, muzičkom i slikarskom grupom i redakcijom školskog lista „Budućnost“; Klub mladih tehničara „Nikola Tesla“  sa  sekcijama: građevinskom, elektromašinskom i foto-sekcijom i  Sportsko društvo „Budućnost“ sa sekcijama za košarku, rukomet, mali fudbal, gimnastiku, atletiku i ritmiku“. Iz pomenutog izvora saznajemo i da je škola nosilac mnogih priznanja, diploma, plaketa, pohvala i nagrada i da se dugi niz godina afirmiše kao najbolja škola po rezultatima na opštinskim i republičkim takmičenjima u poznavanju gradiva jer učenici zauzimaju uglavnom prva mesta.

Postignuća koja su proslavila školu
  • 1960. godine Đačka zadruga „Mladost“ na 2. međunarodnom sajmu zanatstva i primenjene umetnosti u Beogradu osvojila je srebrnu i bronzanu medalju.
  • 1967. godine Skupština opštine Kraljevo školi je dodelila Diplomu zaslužne radne organizacije, najviše priznanje koje ona dodeljuje.
  • 1969. godine škola je dobila priznanje od Centra za likovno vaspitanje dece i omladine Vojvodine za uspešno učestvovanje na 2. međunarodnoj izložbi dečjih radova i 8. izložbi likovnih radova dece Jugoslavije.
  • 1969. godine redakcija  lista „Kekec“ dodelila je Purpurnu diplomu školi za osvojeno prvo mesto u takmičenju  „Šampion znanja“. Značajno je i to da je školska redakcija đačkog lista „Budućnost“, koji je izlazio od 1958. godine, postala sastavni deo redakcije „Kekeca“, a preko 300 učenika su bili saradnici.
Dolaskom Velizara Nedovića na mesto direktora škole 1973. godine počinje gradnja novog školskog objekta Pod novim krovom (1975- 2005)

Pouzdano se zna da je preseljenje iz stare školske zgrade u učionički blok nove školske zgrade izvršeno 1. oktobra 1975. godine.
Novi objekat se sastojao od tri celine:

  • glavnog učioničkog bloka
  • tzv. „boravka“
  • fiskulturne sale

Nažalost, u arhivskoj građi iz novije istorije škole nije sačuvano gotovo ništa. Potonjim generacijama ostali su fragmenti sećanja bivših učenika i radnika škole nekad i sad: …Moja generacija je četiri godine provela u staroj zgradi, a četiri u novoj… Pošto je izgradnja nove škole započela 1972. godine u dvorištu stare škole, i pri tome je praktično dve godine škola funkcionisala samo  u polovini stare zgrade, svi smo sa velikim olakšanjem dočekali ulazak u novu zgradu… Nove učionice, nove klupe umesto skamija, centralno grejanje umesto furuna u učionicama, opremljeni kabineti i fiskulturna sala, topli podovi umesto drvenih patosa i to sve uglacano i usijano ostavljalo nas je bez daha. A kad se na to

doda da su sve knjige bile u školi, i da su đaci trebali da nose samo sveske u školu , e to je nešto zbog čega su nam zavideli đaci svih drugih škola… Dobili smo razglasnu stanicu,malu štampariju, produženi boravak i đački restoran i tako se naša škola  kao Pepeljuga preko noći pretvorila u vrhunsku ustanovu i verovatno najmoderniju školu tadašnje Jugoslavije (Zlatan Šoškić, generacija 1965).

U ovakvim uslovima  učitelji i nastavnici, na čelu sa svojim direktorom Velizarom Nedovićem, nesebično su se zalagali za unapređenje rada. Ono što je Velizar Nedović započeo nastavio je novi direktor Milen Panović. Tih godina škola je dobila najviša društvena i stručna priznanja među kojima je i povelja Republičke nagrade „25. maj“ za postignute rezultate od izuzetne vrednosti u oblasti vaspitanja i obrazovanja u Socijalističkoj  Republici Srbiji. U godinama koje slede uspesi će se nizati. 1982. godine škola je dobila Plaketu slobode republičkog SUBNOR-a, a 1985. godine kao kruna usledila je nagrada „Vuk Karadžić“ .

Nastavnici ove škole bili su pokretači mnogih manifestacija („Stazama slobode“, „Pioniri-partizanski kuriri“, „Tragom oslobodilaca Kraljeva“, Dan omladinskih radnih brigada … ) i humanitarnih akcija (Nedelja borbe protiv raka, pomoć gladnima u afričkim zemljama i nastradilima u zemljotresu u Crnoj Gori i na Kopaoniku…).

U jednom izveštaju direktora Milena Panovića zabeleženo je i da je „svaka učionica dekorisana prema tematskom principu, uz poštovanje principa aktuelnosti, sa puno cveća koje neguju sami učenici. Zbog takvog izgleda njihovog koji predstavlja poseban doprinos uređenju životne sredine, kao i vaspitanju estetskih osećanja i kriterijuma učenika  Televizija Sarajevo snimila je prilog 1984. godine za seriju „Živeti sa prirodom“ koji je i emitovan“.

Scroll to Top