Сарадња наше школе и Народне библиотеке „Стефан Првовенчани” Краљево показује се и остварује на свим пољима рада. Тако смо и ових дана, у оквиру Светосавске недеље, 23.1.2024. у краљевачкој библиотеци присуствовали и узели удео у отворању изложбе Вилхелмина Мина Караџић ауторке Светлане Матић и дизајнера Душана Борисављевића. Светлана Матић ради као професор српског језика у Бечу и аутор је неколико наслова, међу којима је и „Певам дању, певам ноћу – писма Мини Караџић”, књига која је и послужила као основа за настанак ове изложбе.
Изложбу чини 18, од 24 паноа, на којима је представљен је живот српске интелектуалке из 19. века и веома занимљив додатак у оквиру кога се дизајнер игра са могућношћу да је Мина наша савременица, вешта у коришћењу друштвених мрежа и модерне технологије.
Изложба подсећа на најважније податке из детињства, школовања Мине Караџић, књижевно и ликовно стваралаштво, осврт на словенске балове у Бечу, њено залагање за развој српског језика и културе.
Програму је присуствовао велики број ученика краљевачких основних и средњих школа (ОШ „IV краљевачки батаљон”, Гимназија, Пољопривредна школа), као и њихови наставници и библиотекари. Аутори су нас подсетили на мотиве по којима је излижба настала и на занимљивости из живота Мине Караџић, као и дугој традицији светосавских балова који у аустријској престоници траје дуже од једног и по века.
Наши ученици, чланови најбољих екипа књижевног маратона „Батаљонци књигољупци”, припремили су своја казивања о Мини и Вуку Караџићу, пратећи књигу наше колегинице Гордане Тимотијевић „Звезда међу звездицама – Мина Караџић”. Они су били право освежење присутнима, а својим сценским наступом засенили и опчинили аудиторијум. Костимима, топлином речи, лепотом говора времена које је помало заборављено када је свака рече мерила свој значај и тежину вратили су нас у давни 19. век и оживели лик Мине и Вука Караџића. . Тако су на живописан, себи својствен начин ученици Нађа Дашич, Патар Јовић и Војин Пешић, 5-4 као и Нина Николић, Петра Куљача, Андријана Радосављевић, Наталија Тијанић, Огњен Пљакић, 5-5 вратили нас кроз векове и оживели Минин лик пред нама. Лепоту ретироке показале су нам и Анђелија Радовић и Софија Родић, 4-5.
И да подсетим, Мина Караџић је, уз Катарину Ивановић, прва српска сликарка, преводилац и књижевница, која је оставила велики траг у српској уметности и култури. Неправедно је заборављена, а њене заслуге у грађењу мостова културе између аустријског и српског народа у 19. веку, српској и аустријској јавности су недовољно познате. Проучавајући лик и дело Вука Стефановића Караџића, схватамо да би његов реформаторски пут био компликованији и другачији, да га, све до смрти, у раду није пратила његова Минка, која му је помагала у превођењу српских народних умотворина на немачки језик и водила целокупну његову кореспонденцију са око 300 великих имена тадашње Европе, међу којима су Ранке, Каниц, браћа Грим, Гете, Његош, кнез Милош Обреновић, Милица Стојадиновић Српкиња и многи други.
Нада Тијанић, професор српског језика и књижевности
