Сараднички угледни час ‒ интегративна настава: Наташа Митровић, наставник српског језика и књижевности, и Ана Јеремић, наставник биологије
Израда пројекта „Кад се воде излије у реч се прелије” започета је почетком октобра са ученицима одељења 62 и 66 након обраде наставне области творба речи, а поводом Светског дана воде, који се обележава 22. марта. Циљ је био да се ученици обуче за коришћење речника прикупљањем твореница од прасловенске и свесловенске речи вода и да се подржи иницијатива Друштва за српски језик и књижевност Србије (у сарадњи са Катедром за српски језик са јужнословенским језицима) које је 2022. године покренуло манифестацију „Март – месец српског језика”, желећи да укаже на значај очувања српског језика и језичке културе. Одлучено је да извор за прикупљање речи буде „Речник Матице српске”, који поседује школска библиотека, али након увида у електронску базу података и проналажење „Речника” у ПДФ формату, ученици су започели рад уз инструкције и помоћ руководиоца пројекта Наташе Митровић, наставнице српског језика и књижевности, и уз помоћ библиотекарке Марије Данчетовић. Врло брзо и наставница, и ученици су увидели да је то велики подухват, али нико није желео да одустане, и захваљујући заједничким труду, према могућностима, у малом речнику нашло се око сто речи, чланова породице Вода. Ученице Тара Антонијевић и Ева Булатовић, уз подршку наставнице (али и према свом језичком осећају), поделиле су их на савременике и претке. Вода се „излила” и „прелила” у низ твореница из различитих области човековог битисања, те су Милица Драгутиновић, Уна Сакић и Ива Тимотијевић забележиле речи из словенске митологије (водењак, водени дух, виле водарице; воденице; лековите воде: неначета вода, вода аџијазама, вода са наковања, вода заборава), на нему карту Србије Алекса Радосављевић, Бодин Костић и Вања Јанковић унели су 16 назива насељених места који садрже реч вода (Водањ, Водице, Доброводице, Газиводе, Головоде…), а пронађена су и презимена: Воденичар, Воденичаревић, Водоплав, Газивода, Водогаз и Попивода. Прича о води и речима заокружена је када се у пројекат укључила наставница биологије Ана Јеремић, која је дала упутства и помогла Војину Радовановићу, Давиду Ћирици и Братиславу Павловићу да упознају одељење са биљним и животињским врстама које су својим активностима, начином исхране и размножавањем везане за воду и са биљним врстама које захтевају присуство веће количине воде да би расле и развијале се, а у чијем корену се налази реч вода (воденика, водопија, подводница, водењача (биљке), водомар (птица), водарица (змија), газиводе (инсект). Везу између биологије и српског језика и књижевности успоставиле су ученице Нина Андрић, Анђелија Дучић и Лана Савић казивањем кратког лирског текста, истичући, да је „вода у ваздуху, у киши, и у земљи; у биљци, животињи, човеку, мени, и теби”.
Након подсећања ученика на значај воде и упознавања са неким твореницама лексеме вода, започет је квиз како би ученици утврдили своја знања о грађењу речи и о новим биљним и животињским врстама, али и обогатили речник новим речима. Ученици су били подељени у шест група са по пет чланова. Такмичили су се примењујући усвојено знање о творби речи, издвајајући изведенице, сложенице и речи са префиксом из породице речи вода; развијали језичку културу: повезивали су синониме у парове, проналазили антониме, објашњавали мање познате речи из лексичког језгра вода, повезујући значења речи које чине твореницу и изводећи логичке закључке на основу сазнања из свакодневног живота; препознавали речи на основу наведеног значења из речника или изводили нову реч; тумачили изреке о води. Посебно занимљив део квиза било је такмичење у казивању брзалица у којима су биле творенице од речи вода. Њихове одговоре анализирао је и оцењивао жири (Софија Новаковић, Тара Антонијевић, Ива Тимотијевић, Алекса Радосављевић, Ева Булатовић, Војин Радовановић) и сваки члан био је задужен за једну групу, а предметни наставници су давали повратне информације помоћу презентације. Док су чланови жирија сабирали бодове пре проглашења победника, ученице Наталија Томовић и Нађа Вујовић говориле су о грађењу у речи у енглеском и немачком језику на примерима твореница од речи вода. Припремиле су своје излагање уз помоћ наставнице енглеског језика Иване Петровић и наставнице немачког језика Данице Петровић. У завршном делу часа ученици су своје утиске о часу навели у евалуационом листићу, а да су били позитивни видело се на лицима ученика.
Пројекат је реализован као двочас и био је посвећен земаљској богињи Води. Послата је још једном громогласна порука да је вода извор живота, а да је реч извор живота једног народа. Час је завршен речима: Нека вам све у животу тече као вода.
Наташа Митровић, проф. српског језика и књижевности
