„Језиком човек, сваки понаособ, показује душу, бесмртну са своје јединствености садржане у начину, више но у предмету, говора.” (С. Селенић)
У оквиру планираних активности Стручно веће језика и комуникације наше школе и ове године је 21. фебруара обележило Међународни дан матерњег језика. Програм су осмислиле и реализовале наставнице српског језика и књижевности Аница Вучинић, Нада Тијанић, Наташа Митровић, Наталија Балтић и Марина Лончаревић са својим ученицима. Кроз програм нас је водила Јана Петрић из одељења VII-4.
У древној ведској књизи пише: „Од свих добрих ствари знање је најбоље: зато што га нико не може украсти, зато што га нико не може купити, зато што је неуништиво”. Да бисмо знали, морамо пуно да читамо, а да бисмо читали морамо познавати магију речи – вештину читања. Наша прва знања о језику почињу већ са првим мајчиним топлим речима која су увијена у мелодију и тако је наш матерњи језик најлепша песма кроз коју упознајемо свет око себе.
Како бисмо боље разумели свој језик, потребно је да познајемо његов настанак, историју и развој и ученице одељења VII-1, Кристина и Хана, припремиле су презентацију о српском језику, занимљивостима везаним за савремени српски језик, али и значају и историјату Међународног дана матерњег језика.
Песма је најсавршенији облик употребе језика. Слова се стапају у речи, речи стварају ритам, а мелодија нас води у неслућене висине. Уз песму се рађамо, радујемо, тугујемо. Кроз хармонију речи и музике повели су нас ученици интерпретирајући различите песме српских лиричара које су добиле и свој музички аранжман. Ученице петог разреда – Антонина, Нина, Катарина и Нађа су отпевале и одсвирале песму „Певам дању, певам ноћу”, а Милица из одељења VIII-4 нас је својим гласом повела на крилима песме „Песмо моја, закити се цветом” до свих места где су „срца што се силно љубе”. Изражајно и веома упечатљиво ученици петог разреда: Василије, Сара, Андреа и Тамара су рецитовали песму „Научите пјесан”, Лав Доротеј и Магдалина „Разговор са срцем”, а Матија народну лирску љубавну песму „Ој, девојко, селен велен”.
Језик је често извор неразумевања, пише у чувеном роману „Мали Принц”. Златокоси дечак нас подсећа на важност изговореног, да будемо искрени према себи и другима и да се ништа не подразумева. Језик је без ногу, али јури на хиљаде миља, каже корејска пословица. У драмским играма ученика седмог и петог разреда видели смо како се можемо играти речима и како речи могу бити вишезначне, па и извор комичних ситуација. Ученице одељења VII-5, Срна, Марија, Ива и Доротеа су се кроз драмски полилог на тему Дан матерњег језика играле савременим српским језиком, најлепшим речима и њиховим значењем, а посебно смо били привилеговани ауторском песмом Срне Медаревић на ову тему.
Ученици 5-2 су извели три драмска игроказа (Глагол, Мира Рима и Стилска фигура) на текстове Дејана Алексића. Њих дванаесторо: Теодора, Мила, Василије, Софија, Нина, Ленка, Балша, Калина, Нина, Дарија, Вања и Миа су изазвали таласе смеха и одушевљења својим глумачким бравурама.
Игра ту није престала, напротив. Наставили смо да учимо забављајући се. Дошло је време да проверимо знање о српском језику и његовој историји уз помоћ Kahoot квиза. Било је узбудљиво, навијало се гласно, шапутало не тако тихо, али било је битно да учествују сви и да показују знање о свом језику који, како каже Душко Радовић „нема никог другог осим нас”.
О важности чувања и неговања језика говориле су Нина и Наталија из одељења VI-5 подсећајући нас на чувени есеј Исидоре Секулић „Царско достојанство језика” и песма „Негујмо српски језик”, коју смо углас певали са Таром и Евом из одељења VIII-6.
Аутор плаката су ученице Андреа, Тара и Тамара из одељења V-6. Програму су присуствовале колеге Марина Оцокољић, Тијана Ђоковић, Тијана Билибајкић, Александар Мировић, Анђелка Милошевић, Јасмина Тонић, Миливоје Петровић, Јелена Секулић, Ана Пешовић, Катарина Дуловић, Зоран Дугалић
Кроз различите форме ученици су показали лепоту нашег матерњег, српског језика, и подсетили нас на његову вредност и зашто је важно да штитимо, чувамо и негујемо свој језик.
Марина Лончаревић, проф. српског језика и књижевности