Стрип и терапија здружени у књижевном делу – прави изазов за наше књигољупце
Ана Петровић о свом роману са ученицима наше школе
Настављено је и данас дружење писаца са нашим ученицима у оквиру књижевног маратона Батаљонци књигољупци. Гошћа Ана Петровић, писац романа Стрипотерапија, разговарала је са писцем Дејаном Алексићем путем видео-конференцијске везе. Говорила је о свом делу, мотивима за писање и процесу настајања овог необичног књижевног ткива. Посебно интересантна су била питања наших ученика, којих је данас било много, што говори о заинтересованости за тему и нарочито о отворености коју је подстакла ова харизматична списатељица.
Ана Петровић је по свом основном позиву ликовни уметник, илустратор књига и аутор стрипа Тони Зец. За литерарни првенац, Стрипотерапију, добила је награду Душан Радовић.
Дејан Алексић, као водитељ програма и организатор манифестације, упутио је Ану Петровић у карактер и циљ књижевног маратона и истакао његову омиљеност међу ђацима наше школе. О томе говори чињеница да више од 30 процената ученика школе учествује у њему. У вези са романом Стрипотерапија, који је у програму књижевног маратона, а који има сложенију и озбиљнију тематику, Дејан Алексић је изнео мишљење да не потцењује никада ученике као читаоце, те да сматра да и ова књига има велику васпитну улогу и да умногоме доприноси унапређењу књижевног укуса ученика.
Одговарајући на питања водитеља програма и ученика, Ана Петровић је говорила о личном искуству које ју је подстакло да створи овакво дело. То је осећање усамљености и потреба за разговором. Тако су јунакиње ове књиге постале Примењена Уметница – клијент и Психолошкиња – психотерапеуткиња. У књизи се прати сложен однос између њих двеју који укључује однос поверења, отварања и изношења најличнијих емоција и мисли.
Ово дело је најпре настајало на друштвеној мрежи као стрип да би најзад било уобличено као књига. Подршка коју је добила на друштвеним мрежама охрабрила је Ану да стрипове преточи у модеран роман. Она је сугерисала да, иако се брзо чита, ово дело захтева велику пажњу и укључивање у литерани свет тако што се истовремено мора пратити цртеж који је некад допуна, а некад илустрација тексту. Посебна драж романа је хумор који избија из реплика, алузија и дијалога који се откривају у контексту.
Ученике је занимало много тога: како се ауторка осмелила да употреби одређене речи, какву подршку је имала од мајке, такође књижевнице, да ли роман има наставак, може ли књига бити терапија, да ли јој је било тешко да најличнија размишљања и осећања подели са публиком. На сва питања Ана је одговарала са задовољством, уз велико уважавање младе публике.
Дејан Алексић је разговор привео крају износећи мишљење да Стрипотерапија доноси много новина у свет књижевности и да за све читаоце сама књига и процес читања јесу најбоља терапија.
После данашње књижевне трибине, наши ученици изашли су пуни утисака, оплемењени и продуховљени. Искрила је жеља за новим сусретима са писцима, што је највећи добитак за наше ђаке, које је путем читања добрих књижевних дела најбоље васпитавати.
Аница Вучинић, професор српског језика и књижевности
