Међународни дан матерњег језика се од 1999. године одлуком Генералне скупштине УНЕСКО обележава 21. фебруара у знак сећања на убијене студенте у Даки, у Источном Пакистану 21. фебруара 1952. г. јер су протестовали због тога што њихов језик није проглашен за званични. У нашој школи један од начина обележавања Међународног дана матерњег језика је и угледни сараднички час које су одржале наставнице српског језика, Марина Лончаревић и енглеског језика, Олгица Матовић у одељењима V/1 и V/4.
Наставнице су биле модератори, а ученици су приказивали резултате свог истраживачког рада, али и радили у групама, користећи мобилне телефоне као иновативно ИКТ наставно средство.
У уводном делу часа ученице су у виду презентација и плаката упознале другаре са историјатом обележавања Дана матерњег језика, али и образложиле позицију српског језика у односу на друге језике. Истакле су чињеницу да је српски језик матерњи језик у Републици Србији и да званични статус имају оба писма, и ћирилица и латиница. Заслужан за то што је српска азбука савршена, те за свако слово имамо одговарајући глас, свакако је Вук Стефановић Караџић, који је азбуку реформисао. Према подацима које су ученице пронашле, српски језик данас говори мање од 12 милиона људи.
Централни део часа представљао је групни, истраживачки рад ученика. Задатак ученика је био да групе пронађу речи из немачког, француског, италијанског, грчког, мађарског и турског језика, те да осмисле реченице на српском језику у којима ће употребити издвојене туђице. Циљ њиховог рада је био да уоче колико туђица свакодневно користимо у свом говору, али и да кроз групни рад развијају међупредметне компетенције за сарадњу, комуникацију и дигиталну компетенцију. Дискутовали су о историјским, друштвеним приликама које су довеле до тога да се те туђице одомаће у српском језику.
Ипак, под утицајем глобализације и масовне употребе друштвених мрежа, те њихове популарности, највећи број страних речи и израза које користимо долази из енглеског језика. Ученици су осмислили два креативна кратка дијалога који верно осликавају слику данашњег говора омладине, а дијалоге је пратио и схематски приказ на табли. Након дијалога су ученици износили своја размишљања и ставове на постављена питања: да ли те речи можемо превести на српски језик и користити их у том облику? Ученици су били сложни у ставу да се преводом одређених англицизама губи њихов смисао, те да ће они и даље користити израз „ставити like”, уместо „свиђа ми се”.
У завршном делу часа ученици су приступили (само)процени часа. Евалуација је била одштампана на папиру и подељена ученицима – садржала је четири питања и тростепену скалу. Закључак је да се ученицима овакав начин рада веома допада, да су задовољни што могу да сарађују и са другим ученицима и повезују различите појмове на нов начин.
Час су завршиле две ученице казивањем да је матерњи језик нешто највредније што имамо, те да се морамо потрудити да га очувамо и никад не заборавимо, јер је то језик на ком се најлепше пева и сања.
Свим ученицима и колегама које су посетиле час, наставнице су припремиле беџеве са ознаком Међународног дана матерњег језика и бомбоне да се засладе.
Марина Лончаревић
Олгица Матовић
