Читајући речи велике Десанке Максимовић: „Да се нисам сродила већ у детињству са језичким благом нашег језика, ко зна да ли бих испевала онолике мелодије сличне мелодијама које се чују у природиˮ, не можемо да се не запитамо колико су оне заправо тачне. Први језик који чујемо, несвесно усвајамо његову мелодију, прва слова која повезујемо у речи па у смислене целине јесте матерњи. То је језик наших предака, део нашег идентитета, језик на коме размишљамо, сањамо, волимо, радујемо се, тугујемо… Свакако да морамо ићи укорак са временом у коме живимо и да учимо стране језике и будемо повезани са светом, али не смемо заборавити да негујемо свој матерњи језик, свакодневно га обогаћујемо читајући, поштујући његове законитости и правила. Језик је живи организам који се мења и прилагођава сходно друштвеним околностима и приликама.
С тим у вези, ове године 21. фебруар, Међународни дан матерњег језика ученице одељења V-1 су на сценарио наставнице српског језика Марине Лончаревић снимиле један забавно-едукативни видео-снимак који има за циљ поруку да треба да учимо стране језике, али да волимо и чувамо свој матерњи, јер како каже Стефан Немања „после изгубљеног језика, нема народаˮ.
Видео су снимиле и у њему глуме: Јелена Јевремовић, Хелена Симовић, Сара Вулетић, Николина Филиповић и Ана Мирковић. Плакат за Међународни дан језика је осмислила и нацртала ученица одељења VI-4, Адриана Вучићевић.
Марина Лончаревић, проф. српског језика и књижевности
