Матерњи језик – језик предака и потомака једног народа ‒
Негуј језик да у бескрај траје, по њему се наслеђе познаје
Прича о матерњем језику на часовима српског језика и књижевности је неиспричана, вечна, , а 21. фебруара од 1999. године, одлуком Унеска, одаје му се посебна почаст као чувару националног идентитета, подсећају се нове генерације да треба да га чувају и негују као и њихови преци, и да оставе у наслеђе будућим генерацијама: „Где је људима завичај? Тако где други људи око њих разумеју до краја и до дна шта они кажу, до последњег спољног и унутрашњег трепета језичког разумеју шта је онима драго и шта их боли. Заузме ли нашу њиву или село народ другога језика, завичају нашем је крај.” (Исидора Секулић)
Међународни дан матерњег језика ученици одељења 7/2 и 7/6, са својом наставницом српског језика и књижевности Наташом Митровић, обележили су у својој учионици уз пригодан програм, у коме су сви учествовали. Овог дана су посебну пажњу посветили звучању и значењу речи свог матерњег језика, певајући као химну песму „Негујмо српски језик” Бранка Стевановића, рецитујући стихове песме „Моћ говора” Бранислава Петровића и казујући предва века изговорене речи реформатора српског језика и правописа Вука Стефановића Караџића: „Језик је хранитељ народа. Докле год живи језик, докле га љубимо и почитујемо, њим говоримо и пишемо, дотле живи и народ, може се међу собом разумијевати и умно саједињавати, не прелива се у други, не пропада.” На крилима мисли великана, вођени подстицајним питањима своје наставнице, ученици су говорили о језику као духовном упоришту сваког народа.
У одељењима 5/2 и 5/5, у складу са узрастом ученика, обележен је овај дан кроз дијалог о језику и о Међународном дану матерњег језика. Истакнут је значај језика кроз тумачење вукове реченице Језик је хранитељ народа, а затим је успостављена унутарпредметна корелација са песмом „Урош и Мрњавчевићи”, стављањем акцента на улогу турцизама у народној књижевности и значај неговања усменог наслеђа, али и „прочишћавања” савременог језика од туђица и некњижевних речи.
Наташа Митровић, професор српског језика и књижевности
