У организовану посету Српској академији наука и уметности и Музеју илузија 7. фебруара пошло је четрдесет и четири ученика наше школе у пратњи наставница српског језика Анице Вучинић и Марине Лончаревић и наставница биологије Ане Пешовић, Милице Ђорић и Ане Јеремић.
Двадесет и пет ученика који су уче по програму ИОП 3 из српског језика и књижевности или су остварили запажене резултате на такмичењима из овог предмета су са наставницама српског језика обишли Палату Српске академије наука и уметности у оквиру Дана отворених врата САНУ.
Пролазећи кроз ходнике Академије сазнали смо нешто више о самој архитектури зграде, осликавању витража на прозорима и уметницима који су вајали бисте, а који су и сами били академици.
Централно место у главном холу Палате САНУ заузима скулптура уметника и академика Ђорђа Јовановића „Две музе” која представља и симболе саме Академије – науку и уметност. Ученици су препознавали бисте великана српске књижевности и културе – Јована Стерије Поповића, Вука Караџића, Петра П. Његоша, Доситеја Обрадовића који красе ходнике Академије, а чији су аутори уметници чланови САНУ. Пред улазак у Свечану салу сусрели смо се са Драганом Младеновић, списатељицом и пријатељем наше манифестације Батаљонци књигољупци. Драгани је било веома драго што нас види и обећала је да ћемо се и убудуће дружити са њеним књигама, али и са њом када нам опет дође у госте.
У Свечаној сали Палате САНУ сазнали смо да се ту бирају председници Академије који том приликом говоре беседу посебно написану за ту прилику, али и да је највише садашњих академика међу лекарима и инжењерима, а најмање међу историчарима и правницима. Такође, сазнали смо и да се, након што вас неко предложи за члана Академије, приступа тајном гласању и да се члан постаје са 51 одсто гласова. Ученици су имали много питања за нашег водича, па смо тако сви сазнали како се постаје дописни или почасни члан, да је Тесла био почасни члан и да је једини пут када је био у Београду, био управо у Академији и држао предавање у тој сали, да су неке од жена академика Исидора Секулић, Светлана Велмар Јанковић, Олга Јеврић, Злата Бојовић, Исидора Жебељан… У Свечаној сали се налазе и прелепи витражи уметника Младена Србиновића „Путовање између лука и љубичице”, „Софија – логос” и „Растко” и сазнали смо да су сви витражи у Палати Академије са фолклорним мотивима.
Пошто није било могуће видети спомен-собу Бранка Ћопића, гледали смо снимке чувеног писца о његовом одрастању у Хашанима и инспирацији за чувене јунаке топлих Ћопићевих прича.
У спомен-собама Милутина Миланковића и Марка Ристића имали смо увид у личну имовину чувеног научника и песника, њихов намештај, слике, документа, књиге које су чиниле њихове библиотеке… Историја отргнута од заборава и брижљиво чувана за будуће генерације научника и књижевника показује нам колико је овим знаменитим људима било важно да завештају своје наслеђе, али и одговорност оних који то завештање чувају.
Посету Српској академији наука и уметности завршили смо у Галерији САНУ у којој смо погледали изложбу посвећену чувеном српском научнику и хемичару, академику и председнику Академије, Сими Лозанићу. Ученици су имали прилике да погледају поставку и сазнају нешто више о импресивној биографији научника, његовим достигнућима у области хемије, а више о њима смо сазнали од докторанткиње Слађане Савић.
У Музеју илузија од запослених сви ученици који су пошли на излет су имали организовано предавање о Чарлсу Дарвину, научнику који је поставио темеље модерне теорије еволуције. Сазнали смо еволутивни пут првобитне ћелије и њених мутација до савременог човека, шта је то што је Дарвин открио истражујући Галапагос, али и због чега се људи разликују у зависности од тога на ком континенту живе. Ученици су уживали у оптичким варкама и илузијама које наш мозак ствара гледајући експонате.
Сви смо се тог дана дивно провели и много тога научили. Вратили смо се кући препуни утисака и спремни за нове изазове и такмичења радујући се где би нас све нова постигнућа могла одвести.
Марина Лончаревић, проф. српског језика и књижевности