Као чланови ученичког парламента наше школе, имали смо прилику да посетимо Дом Народне скупштине, који је због своје изузетне историјске и архитектонске вредности, као
и богате збирке уметничких дела, проглашен за споменик културе 1984. године.
У холовима краљевских одаја звала нас је историја да нам опет исприча своју причу.
Простор на коме се данас налази Дом Народне скупштине у време почетка изградње, 1907. године је био зарастао у коров и шевар, а у првој половини 19. века овде се налазила једна од најлепших турских џамија у Београду. Она је била сазидана од тесаног камена, али је њена градња била напуштена и дуго је стајала тако недовршена па је прозвана Батал џамија. Њен назив потиче од турске речи батал што значи — порушена, запуштена. Поред џамије је пролазио Цариградски друм, који се пружао данашњом трасом Булевара краља Александра. На пољани у близини џамије, а на месту данашњег Дома народне скупштине, 1830. године је одржана Велика народна скупштина Србије на којој је прочитан хатишериф (последњи корак ка успостављању аутономије) турског султана Махмуда II о правима Срба и султанова одлука којом се кнезу Милошу Обреновићу потврђује право наследног кнеза. Након одласка Турака из Србије, 1867. године, Батал џамија је била срушена, али је читав крај још дуго времена носио назив по њој.
Дивно је било сазнати, од најинформиснијих историчара да је изградња парламента трајала веома дуго, скоро 30 година. Камен темељац је 27. августа 1907. године положио краљ Србије Петар I Карађорђевић, али је градња прекинута избијањем Првог светског рата. Наставак радова није отпочео одмах након завршетка рата, па је зграда завршена тек 1936. године, а прво заседање Народне скупштине Краљевине Југославије у овој згради је одржано 21. октобра 1936. године. Зграду парламента је пројектовао архитекта Јован Илкић, који је преминуо 1917. године, не дочекавши завршетак изградње.
Одлуком Скупштине града Београда из 1984. године Дом народне скупштине је проглашен за споменик културе.
Уз пратњу историчара уметности, упознали смо се са историјом и уметнинама које се налазе у овом здању. Обилазак смо почели од вестибила, улазног предворја, где смо се упознали са историјатом овог монументалног здања. У малој сали уз причу о процесу доношења закона, погледали смо дела ликовне уметности, док смо у великој сали имали прилику да присуствујемо седници Народне скупштине.
Обилазак смо наставили у библиотеци, где смо слушали приче о Браниславу Нушићу, као једном од најзначајнијих библиотекара Народне скупштине.
Највећи утисак на нас оставио је салон кнеза Павла, где смо се сусрели са уметничким вредностима и занимљивостима из живота краљева и принчева у Краљевини Југославији.
Препоручили бисмо свима посету Дому Народне скупштине, јер ово импозантно здање никога неће оставити равнодушним.
Обилазак смо наставили у библиотеци, где смо слушали приче о Браниславу Нушићу, као једном од најзначајнијих библиотекара Народне скупштине.
Највећи утисак на нас оставио је салон кнеза Павла, где смо се сусрели са уметничким вредностима и занимљивостима из живота краљева и принчева у Краљевини Југославији.
Препоручили бисмо свима посету Дому Народне скупштине, јер ово импозантно здање никога неће оставити равнодушним.
Уз велику захвалност директорки школе, наставницима и посланици нашег града, који су нам омогућили да доживио ово искуство, слободно можемо обећати да ћемо оправдати указану част и поверење.
Јована Ћировић, 8/2 Душан Луковић, 8/4 Лука Радовић, 8/4
