„Кад воде осете да прилазим оне постају мирне,
Изједначе се са мном и ја постајем као оне.“
Са поезијом по свету и кроз свет закорачили смо и овог пролећа и започели најлепшим стиховима причу о води.
Дана 20.3.2023. у нашој школи започете су активности ученика млађих и старијих разреда које ће се реализовати у току ове седмице, а у оквиру тематске недеље на тему Воде.
Најлепше је све започети поезијом, јер она оплемењује човека. Да је вода била и остала основни покретач човековог бића подсетили су нас и ученици осмих разреда. Кроз низ презентација и поезију српских модерниста ученици 8-3, 4 и 5 са наставницом Надом Тијанић трагали су за мотивима воде. Указивали колико њен сјај и бистрина оживљавају човека. Уз Миљковића, Попу и Црњанског персонифицирали свет из капљице воде и стварали своје светове, у времену када се душа не ослушкује или се то ради ретко.
Сазнали смо да вода прича, рађа се и умире, а има и свој цвет:
„ над долинама док још небо букти,
цвет водени већ је заспао над таласом.
Откривали смо метафорична тумачења тужног 20. века развијајући кроз мотив воде естетске, дигиталне и језичке компетенције.
Продукте истраживања у дигиталном свету представили су и нешто млађи шестаци одељења 6-3.
Чудесно су опет истраживали мења ли се вода кроз време поигравајући се глаголским облицима . Признајемо било је другачије и забавно.
На крају закључили и поручили : „Хиљаде људи су живели без љубави, али ни један без воде.“
НадаТијанић, професор српског језика и књижевности
