Једна од највећих тајни је како сачувати дете у себи, како остати чистог срца и радозналог ума и радовати се када нам свет не пружа прилике за радост. Верује се да писци знају тајну. Они припадају посебном свету где им је друштво Месец, како каже Добрица Ерић. Играју се речима, свет виде другачијим очима и тајне откривају свима. Нама, читаоцима, остављено је на избор да ли ћемо тајне докучити и применити, а једини начин је читање. Од читања се расте, постаје већи човек, читањем се продубљује машта, а машта је, по Ајнштајну, важнија и од знања.
Привилеговани смо што у свом граду имамо талентованог писца и песника који се радо одазива позивима да приближи магични свет књиге данашњим читаоцима, деци. Још је лепше што је тај писац у прогрму за лектиру и када можемо све недоумице да решимо управо са писцем. Дејан Алексић је био гост наше школе два пута – са одељењем VII4 је разговарао о роману „Ципела на крају светаˮ, а са одељењем V2 о „Причи за лаку ноћˮ и песми „Знатижељаˮ.
То нису били само књижевни разговори, већ логичке игре, мозгалице, филозофски разговори у којима је и закључак дела – да за све у животу постоји право време, а да је детињство најлепше од свих.
Марина Лончаревић, проф. српског језика и књижевности