За наше велике „батаљонцеˮ, ученике осмог разреда, припремили смо посебно изненађење у понедељак, 23. 12. 2024. Уместо уобичајених предмета причали су о животним лекцијама са женом која у својој биографији бележи да је доктор медицинских наука, анестезиолог, универзитетски професор, менаџер на руководећим позицијама здравствених установа у Србији, проф. др Мајом Башић, која за себе скромно каже да је „мали ђак велике школеˮ. Др Башић је и својом професионалном каријером, али и невероватном енергијом и непосредношћу показала да је много више од тога, да је пример изреке да „добар учитељ је као свећа ‒ троши себе да осветли пут другимаˮ. Она је несебично поделила са нама тог понедељка своје време, ентузијазам и вештину лакоће подучавања коју само великани имају. Ученици су жељно упијали њене речи, одговарали на постављана питања, али и постављали питања и отварали нове теме, као и колеге које су уживале у овом јавном часу коме смо се сви обрадовали. Др Башић истиче своју основну школу као светлост која је грејала током живота и да је ту научила најважније лекције – оне о пријатељству, дисциплини и радној етици. Са нама су били и њени пријатељи из школске клупе, данас успешни предузетници. Дете најбоље учи из примера, а пријатељство и љубав према сталном стицању знања су лекције о школи на које су нас на најлепши начин подсетили наши гости. Смејали смо се, радовали, учили, помоћници Тара и Алекса (обоје VIII-6) добили су и поклоне, а сви смо тог дана стварали везе; везе између бивших и будућих ученика некадашње Краљевске школе, данас „IV краљевачког батаљонаˮ, достојних светионика знања.
Марина Лончаревић, наставница српског језика и књижевности
