Дан школе „Прича о зиду”

Савремену „Причу о зиду” Данијела Петрић, наставница српског језика и књижевности, започела је, враћањем у далеку прошлост, својом имагинацијом, митом о времену када су „још стари богови заједно са људима земљом ходали”, а људи живели у „у дубоким, хладним пећинама и јазбинама, делећи их са дивљим зверима и борећи се за свој опстанак”. Желећи да „помогну слабим људима, богови створише зидаре, неимаре” који зидаху велелепна здања, те она надживеше своје градитеље. У народу заживе легенда да се „духови старих зидара и данас скривају у зидовима значајних здања, задужбина, утврђења, и да ту живе као чувари традиције и правих животних вредности”. И ту се рађа метафорична прича о нашој школи, коју су током 130 година градиле бројне генерације учитеља, наставника, помоћних радника и ученика на стаменом темељу подижући зид саткан од цигала различитих боја и облика, повезаних чврстим спонама, које га чине стабилним и постојаним. Са овог зида, постоља, снажним замасима крила полетале су наредне генерације ка својој будућности. А дела неимара образовања, просветних радника, преносила су се током више од једног века са колена на колено и својим божанским моћима изнедрила су инжењере, лекаре, научнике, уметнике, академике…

Представу „Прича о зиду” на сцени Краљевачког позоришта извели су садашњи и бивши ученици школе. Радње има два паралелна тока: поштар доноси пензионерима, некадашњој теткици и домару школе „IV краљевачки батаљон”, позивницу за прославу Дана школе, а њихова унука Милица одлази у кафић уместо на прославу, где са својим друштвом у уобичајеном разговору младих, открива многе значајне појединости о својој школи, радницима школе и познатим личностима које су њу похађале. Поређењем садржаја песме „Another brick in the wall” познате групе Пинк флојд и модерног образовног система, који је доста напредовао у односу на осамдесете, постигнут је контраст између некад и сад. Пратећи поучну причу о значају и вредности образовања коју одбегли ученици добијају у виду лекције од свог разредног старешине у кафићу, присуствујемо судару прошлости и садашњости кроз који нас води вештачка интелигенција представљањем холограма батаљонаца из монографије. Прича о постојаном и чврстом зиду, метафори школе, који су градили преци и њихови потомци, добија завршницу у свечаном тренутку када се на зиду смењују слике прошлости школе, због којих је многима у публици заискрила суза у оку, а затим се зид отвара као и светли пут младима који одлазе у свет, што је изазвало експлозију емоција и громогласан аплауз.

У овом драмском тексту представљене су некадашње и садашње генерације у свакодневним животним ситуацијама кроз врцави хумором времена коме припадају. Публика се смејала, али и са великом пажњом слушала снажну поруку о значају образовања и сваког појединца који је део образовног процеса. Свој глумачки дар показали су Лука Радовић и Павле Сотиров, бивши ученици наше школе, и ученици Страхиња Јовановић, Тара Антонијевић, Ева Булатовић, Доротеа Костовић, Јана Петрић, Нина Николић, Нађа Спасојевић, Леона Тијанић, Петар Самарџић. и Јелена Јевремовић. Глумце су припремале наставнице Данијела Петрић и Наташа Митровић, уз свесрдну помоћ глумице Горице Динуловић. Овој причи сценски сјај дао је својом креативношћу признати редитељ Миодраг Динуловић.

Наташа Митровић, наставница српског језика и књижевности

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email

Дан школе „Прича о зиду”

Савремену „Причу о зиду” Данијела Петрић, наставница српског језика и књижевности, започела је, враћањем у далеку прошлост, својом имагинацијом, митом о времену када су „још стари богови заједно са људима земљом ходали”, а људи живели у „у дубоким, хладним пећинама и јазбинама, делећи их са дивљим зверима и борећи се за свој опстанак”. Желећи да

детаљније »

Део атмосфере са јавног часа са проф. др Мајом Башић

Улога учитеља је да примером покаже пут ученику и подржи га на том путу сазнања. Што је корен чвршћи, то ће и плодови бити раскошнији. Учећи од оваквих људи, наше је само да захвално упијамо и будемо достојни традиције коју настављамо. Део атмосфере са јавног часа са проф. др Мајом Башић

детаљније »

Јавни час „Музика је пут до среће“

Јавни час „Музика је пут до среће“, одржан у амфитеатру школе у уторак, вратио је на сцену квалитетну дечију музику и популарни поп, било је патриотских текстова, јер пуно волимо своју земљу. Срећа на лицима деце и родитеља, велика мећусобна подршка чини посебним овај тим -хор „Батаљонци“. Заједно музицирају млађа и старија деца тако подстичући

детаљније »

ЈАВНИ ЧАС СА ПРОФ. ДР МАЈОМ БАШИЋ

За наше велике „батаљонцеˮ, ученике осмог разреда, припремили смо посебно изненађење у понедељак, 23. 12. 2024. Уместо уобичајених предмета причали су о животним лекцијама са женом која у својој биографији бележи да је доктор медицинских наука, анестезиолог, универзитетски професор, менаџер на руководећим позицијама здравствених установа у Србији, проф. др Мајом Башић, која за себе скромно

детаљније »

СВЕЧАНИ ПРОГРАМ „130 ЗЛАТНИХ ГОДИНА“

„Навикавајмо младеж на добро. Од тога све зависи.ˮ (Доситеј Обрадовић) СВЕЧАНИ ПРОГРАМ 130 ЗЛАТНИХ ГОДИНА Основана крајем деветнаестог столећа, Основна школа „IV краљевачки батаљонˮ постојано стоји као светионик у лепим и не тако лепим тренуцима историје. Светионик знања, мудрости и животних вредности увек на службу својих најмлађих суграђана, постојани партнер родитељима и верни сарадник локалној

детаљније »
Scroll to Top