„Останите у подвизима ка добру. Ни на десно, ни на лево, него по сили, колико ко има снаге, царским путем теците, сетивши се што јесте…”
Од 1840. г. када је законом установљено да се 27. јануар обележава као школска слава широм Србије, сваки Савиндан представља најсвечанији дан у години за све школе. Први српски архиепископ, принц, учитељ, мудрац, Свети Сава је за живота чинио невероватне подухвате. Читајући писане записе Савиних савременика о подвизништву, премудрости и честитости његовој, можемо боље да разумемо личност која је темељ српске културе, вере и образовања. Али у народним причама и легендама видимо колики је Савин утицај на народ, колики је значај Савиних дела на потоње генерације и можемо се сложити са Бећковићевим речима да је „Свети Сава је одредио крст којим се крстимо, језик којим говоримо, писмо којим пишемо, пут којим идемо […] Прича о Светом Сави је најдужа прича коју прича српски народ, а та прича не стари нити се умара и све што причамо само су њена поглавља”.
Свечани програм је отворио хор „Батаљонци” извођењем химне „Ускликнимо с љубављу” са Јеленом Димитријевић, професорком музичке културе.
Након сечења славског колача и обраћања директорке школе, Марине Вучинић, која је честитала присутнима школску славу, награђени су најуспешнији на ликовном и литерарном конкурсу поводом Дана школе. За литерарне радове награђени су Ана Милићевић VII-4 и Стефан Торлаковић IV-2, а за ликовне Нађа Дошић VI-4 и Наталија Кочовић II-2.
Ове године, одлуком Наставничког већа, добитник Светосавске награде је ученик одељења VIII-6, Алекса Радосављевић. Алекса је добитник општинских, окружних, републичких, али и међународних награда, учесник у међународним пројектима, добар друг, ученик који својим знањем и васпитањем показује врлине које су у духу светосавља. Осим наведеног, Алексу издваја и интересовање за различите области и награде које остварује како у друштвеним, тако и у природним наукама и не сумњамо да ће га свестраност, радозналост и студиозност одвести до великих успеха!
Свети Сава живи кроз векове, светосавље је део нашег идентитета. Сава је лучоноша – светло које не престаје да светли, светло вере, знања и љубави.
Почевши од премисе да је Бог љубав и да је Свети Сава живео са том истином и учио нас својим делима, градила се прича овогодишње представе под називом „Свети Сава кроз Србију иде”. Текст повезује Савино дело и поуке са велелепним Храмом Светог Саве и истином да је највећи храм заправо светосавље које је у нама.
Окупљени око ватре која симболизује спаљивање Савиних моштију и места одређеног историјом да ту буде велелепни храм, деца казују стихове о Савином пореклу и значају и отвара се и друго значење ватре. То је огњиште, централни део сваког дома, симболизујући да су дом и породица центар наших живота, а пород дар од Бога. Наш дом није само наша примарна породица, већ је то и наша земља, „света земља којом ходимо” и да је она за нас највреднија и да је морамо чувати. Земљу, дом, идентитет! Дотакле су нас својим гласовима и ученице одевене као анђели, али и рецитали на почетку и на крају представе. Кроз драмски приказ уживали смо у снажној поруци да је живот благослов који нам је дат да чинимо добро, следимо пут Светог Саве и живимо љубав, јер љубав је Бог.
У изведби приредбе је помогла и Марина Лончаревић, проф. српског језика и књижевности, која је радила са ученицима и водила програм.
Хвале су вредни сви наши ученици који су учествовали у приредби: Касија Буквић, Софија Полугић, Вукашин Радовић, Страхиња Јовановић, Тара Антонијевић, Ева Булатовић, Доротеа Костовић, Јелена Јевремовић, Ирина Костић, Нина Николић и Лука Радовић, који се радо одазвао позиву своје основне школе и улепшао представу маестралним рециталима.
Марина Лончаревић, проф. српског језика и књижевности
