Ученици су добили истраживачке задатке по групама и упутства за рад на почетку месеца и током наредне две недеље, у сарадњи са својом наставницом српског језика и књижевности Наташом Митровић, израдили су креативне едукативне презентације са дефеницијама и примерима за учене стилске фигуре и форме приповедања, које су се прожимале, што је ученицима омогућило компаративну анализу и утврђивање овог градива. Ученици су у оквиру својих група трагали за примерима за стилске фигуре, богатећи речник, и самостално осмишљавали текстове, користећи различите форме приповедања, које су до тада углавном препознавали на тексту, а сада су применили стечено знање и осмислили своје примере. Кроз слику и речи шума је оживела у бојама и звуцима. Описане су шуме у различитим годишњим добима. Низале су се маштовите приче и бајке о шуми и њеним становницима. Кроз монологе саме су се представиле поједине биљне и животињске врсте, говорећи о својим особинама и о томе колико и како човек угрожава њихов опстанак. На сцени учионице кроз драмске текстове, утврђујући форму дијалога, у име шумског царства ученици су подигли глас против свих који секу и загађују шуме: „Не дамо да уништите наше шуме!” На крају часа утврђено је градиво о синонима и обогаћен фонд речи са синонима речи шума из „Речника синонима” Павла Ћосића. Тумачећи значења синонома помоћу „Речника српскога језика” Матице српске, уз подршку библиотекарке Марије Данчетовић, неки ученици су научили понешто и о томе како се користе речници, а својим излагањем можда и потакли своје другове да ураде исто. На часовима Новинарске секције „Нови батаљонац”, чији је руководилац Наташа Митровић, осмишљен је стрип са поруком да треба садити шуме „јер су оне природне фабрике кисеоника које нам омогућују да дишемо пуним плућима”. Апел да се престане са загађивањем шума послао је у свом интервјуу и измишљени шумар Борко Борић. Предметни наставник Наташа Митровић.