- Директор школе: 036/314-331
- Секретар школе: 036/ 314-330
- bataljonkv@gmail.com
- Олге Јовичић бр. 1 36000 Краљево
- Жиро рачун школе: 840-1830760-85
Еразмус + пројекти

ПРОЈЕКАТ МОБИЛНОСТИ ДВОЈЕЗИЧНИХ НАСТАВНИКА
Финансирани средствима Европске комисије започели смо 2023. годину својим првим Еразмус+ пројектом мобилности за двојезичне наставнике. Пројекат Bilingual teachers – bicultural quest – bilateral solutions има за циљ да унапреди двојезичну наставу у нашој школи и пружи двојезичним наставницима наше школе обуку у области методике страних језика и развоја мултикултуралности кроз размену искустава и праксе са једном основном школом у Малаги у Шпанији. Припремне активности за овај Еразмус+ КА122 пројекат увелико трају за сада онлајн, а право стручно усавршавање очекује нас на пролеће. Фотографије онлајн припремног састанка са партнерима из Малаге.
Координатор двојезичне наставе и Еразмус+ координатор Тања Радовић
Kонференцијa „Предузетничко учење и млади – истражите Еразмус+ могућности”
Kонференцијa „Предузетничко учење и млади – истражите Еразмус+ могућности” одржаној 31. јануара у Београду. Оснивање тима за сарадњу са Еразмус+ у ОШ „IV краљевачки батаљон“ резултирано је низом похађаних обука које су биле онлајн као што је вебинар везан за писање КА1 пројеката, којем је присуствовало пет чланова тима и вишечасовна радионица којој је присуствовала Снежана Шашић, а прихваћене су и наше апликације за конференцију „Предузетничко учење и млади – истражите Еразмус+ могућности” и радионицу Обука за писање КА2 пројеката у Београду.
Конференција „Предузетничко учење и млади – истражите Еразмус+ могућности” одржана је 31. jануара у хотелу „88 rooms” у Таковској 49, а присуствовале су јој чланови Еразмус+ тима школе Наташа Вуковић и Тања Радовић. Догађај је пре свега био намењен младима и развијању њихових предузетничких способности, али било је и пуно представника основних и средњих школа и факултета који раде са младима. ОШ „IV краљевачки батаљон“ је међу малим бројем основних школа које имају Ученичку задругу и негују предузетништво код ученика нудећи изборни предмет Предузетништво и могућност учешћа у практичним предузетничким активностима као што је производња фигура на 3Д штампачима, прављење уметничких и других рукотворина и њихово продавање на традиционалним Божићним и Ускршњим изложбама. Повод за присуство овој конференцији није била само намера да се учествује у пројекту на тему предузетништва већ и могућност да изразимо своје мишљење и објаснимо своје проблеме са којима се предузетништво у основној школи сусреће. Непостојање уџбеника за овај предмет и мали број акредитованих обука за наставнике само су неки од потешкоћа, али и даље велики број ученика седмог и осмог разреда бира овај предмет и нада се да од малих ногу стекне предузетничке компетенције.
Поред Ведране Марковић из Фондације Темпус која нас је водила током целе конференције, уводну реч на конференцији имали су Martin Klaucke, шеф Операције 2, Делегације Европскеуније у Србији, Снежана Клашња, саветница министра Министарства туризма и омладине и Марија Филиповић-Ожеговић, управница Фондације Темпус. Посебно исцрпну презентацију стања предузетништва код младих у Србији са пуно упоредних података и графикона изнела је Милица Борјанић, програмска менаџерка Кровне организације младих Србије.
За ову прилику Еразмус+ представници су организовали фантастичну панел дискусиjу са представницима Националне службе за запошљавање, организације Достигнућа младих у Србији и Националне организације практичара омладинског рада. Свако од њих је са своје стране изнео активности сектора којим се бави и био оптимистичан у вези ове теме иако сами подаци показују да је предузетништво код младих у Србији практично тек у зачетку, и да млади не доносе довољно развијене предузетничке вештине после завршене школе као, на пример, млади из Естоније и Финске.
Оно што смо научили из ове дискусије, а што је сваки учесник дискусије покушавао да надогради су вештине које млади предузетник треба да има и начин на који се оне морају развијати кроз школовање. Да би ученик постао добар предузетник мора да поседује иновативност, креативност и вештину управљања ризицима, а такође и временом. У Србији се годишње оснује око 200 ученичких компанија у средњим школама и они треба да имају менторе, људе из бизниса. Предузетници се не рађају већ се те вештине стичу праксом и развијањем предузетничких вештина. Неке од тих вештина су пре свега комуникација, јавни наступ и презентовање које се може вежбати у школи. Затим је потребан тимски рад, дигитална писменост, тј. управљање ИКТ алатима, а потребно је знати управљати стресом, познавати систем у којем млади живе и развијати њихову мобилност јер прави бизнис је само онај који се шири ван граница земље. Развiјање критичког мишљења, емпатије и друшtвених вештина би такође помогло. Треба радити на афирмацији женских предузетника, јер је њих пуно мање и инсистирати на међусекторској сарадњи. Помоћ треба да пружи привредна комора, бизнис инкубатори, дигиталне платформе, Министарства просвете, омладине и финансија. Треба радити на промоцији предузетничког размишљања и борити се против бирократије и недостатка правих информација. Реформа школства је такође битна јер млади у Финској, Шведској и Естонији излазе из школе много способнији да анaлизирају и критички мисле. Знају добро математику и креативни су тако да могу одмах да започну посао што није случај код нас.
Selahattin Ciritci, омладински тренер из Турске показао нам је део своје праксе коју спроводи у целој Европи обучавајући младе да буду предузетници. Овај део конференције био је најдинамичнији и прави радионички са пуно питања на енглеском језику, интеракције и подстицања на анализу и размишљање.
Најзад, оно што је свима било најинтрeсантније, а везано је искључиво за активност Еразму+ програма била је панел дискусија о предузетничким пројектима који су били најуспешнији и могућност постављања питања представницима Северне Македоније, Хрватске и Србије који су у пројектима са младима успешни и имају менторске улоге.
Вратиле смо се из Београда са много нових идеја не само о КА1 и КА2 пројектима за предузетништво већ и савета како унапредити предузетништво у школи и на чему радити како би се ове вештине боље развиле код наших ученика.
Тања Радовић, Еразмус+ координатор ОШ „IV краљевачки батаљон
Присуство међународном ERASMUS+ семинару у Лисабону
Као једна од само четири државне српско-енглеске двојезичне основне школе у Србији, наша школа се квалификовала за присуство на Erasmus+ семинару посвећеном вишејезичности као тенденцији европског образовања. Семинар Language Policy and the European Strategies одржан је 5. и 6. децембра у престоници Португала и присуствовале су му директор школе Марина Вучинић и координатор двојезичне наставе Тања Радовић. Семинар о језичкој политици и европским стратегијама имао за циљ да окупи професионалце, академике и истраживаче како би разменили и обогатили искуства и добре праксе у свим аспектима вишејезичности. Европска унија има двадесет четири службена језика и још око шездесет језика се говори на њеној територији, а миграције становништва су израженије него икада. Иако решавање проблема вишејезичности у школама представља основу за напредак европског образовања, још увек не постоје јасне смернице како брзо реорганизовати образовање у новонасталој ситуацији. Као првенствени циљ образовања у Европској унији у предстојећем периоду постављен је развој вештина, а да би се он остварио кључно је знање језика како би сваки ученик који похађа школу на њеној територији имао једнака права и услове да напредује. Оснаживање наставника и добра координација школа по регионима биле би само полазне тачке овог процеса. Сам Португал тренутно има школа у којима има чак више мигрантске деце него оне која су држављани, а највише миграција тренутно је из Африке, Бразила и Украјине. Директори се налазе у позицији да треба да брзо регују како би свима обезбедили једнаке услове за образовање и омогућили квалитетан рад школе. Оно што представља предуслов за добро учење је вредновање идентитета ученика, његовог порекла и поштовање мултикултуралности. Учесници семинара су се сложили да је програм Erasmus+ за подршку образовању до сада најзначајнија тековина Европске уније. Програми развоја и размене које финансира Еrasmus+ много доприносе бржој имплементацији позитивних иновација у школству, а тренутно су на врху листе теме везане за инклузију, културни диверзитет и дигитализацију. Преко 20000 пројеката везано је за језике па се сви надају да ће они моћи да понуде нека од решења везаних за мултилингвалност. Представници наше школе искористили су присуство на овом семинару да пронађу партнере за своје будуће Еrasmus+ пројекте, а посебно се надају сарадњи са школама из Порта и Мадрида. Успостављена је и сарадња и са представницма Министарства просвете Луксембурга и Аустрије уз обећање да ће нам помоћи у започињању сарадње са двојезичним школама из Беча који предњачи у броју двојезичних школа и позитивним решењима за вишејезичне ученике.
Координатор двојезичне наставе
Тања Радовић, професор енглеског језика